SKOJ traži zabranu neonacističkog skupa na Avali 1Foto: SKOJ

Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) pozvao je danas „svu antifašističku i progresivnu javnost da digne svoj glas“ i spreči pomen nacističkom generalu i zločincu Valteru Štetneru.

SKOJ je istakao da je održavanje neonacističkog zbora u slobodarskom Beogradu koji je doživeo naci-fašističku okupaciju u Drugom svetskom ratu neprihvatljivo i uvredljivo i stoga pozvao nadležne da spreče održavanje „tog sramotnog skupa“.

Kako je komunistička omladina saopštila, spomen zbor određene nacističke organizacije planiraju da održe 29. maja u 14 časova kod spomenika Neznanom junaku na Avali.

Kako za Danas objašnjava Aleksandar Đenić, prvi sekretar SKOJ-a, gotovo uvek je teško utvrditi ko stoji u organizaciji takvih neonacističkih okupljanja, jer te grupe često menjaju nazive, iako iza njih uvek stoje jedni te isti ljudi.

– Oni često menjaju nazive, poput Beogradskih nacionalista, Nacionalnog srpskog fronta i slično. Kako smo mi saznali, ovo okupljanje na Avali je u organizaciji jedne frakcije Koalicije nacionalista, koja se ranije zvala Beogradski nacionalisti. Oni su se tokom rata u Ukrajini podelili na one koji podržavaju rusku ili ukrajinsku stranu. Ovi poslednji su ti koji žele da organizuju skup u nedelju, kaže Đenić.

On dodaje da se za organizaciju okupljanja saznalo preko Telegram kanala, a da je najava brzo obrisana.

– Nacističke grupe najčešće komuniciraju preko Telegrama, jer na neki način rade ilegalno i žele da budu što više konspirativni, pa tako puste informaciju pa je obrišu, napominje Đenić i dodaje da se nacisti u Srbiji najčešće okupljaju na pomenima i komemoracijama, te ni ovaj skup nije iznenađenje.

Organizovali su i pomen za Franka, česti su pomeni u slavu Dimitrija LJotića i Milana Nedića, ali se okupljaju i oko značajnih datuma vezanih za još drugih nacista i fašista.

– Valter Štetner je bio nacistički oficir nemačkog Vermahta i u tom smislu je odgovoran za brojne zločine koji su počinjeni od strane nacista kako u Srbiji tako i na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, njegove jedinice su počinile brojne zločine i širom istočne Evrope, jer je bio zadužen za front od Poljske ka Sovjetskom savezu, učestvovao je u bitci za Staljingrad, bio na Kavkazu. Svakako da su ideje nacizma nešto što ne sme da bude prihvaćeno od većine građana, već moraju da budu osuđene od čitavog društvane. To je najveće zlo koje se do sada pojavilo u istoriji čovečanstva koje diskriminiše svako drugačije mišljenje i različitost, zbog čega čitavo društvo mora da se podigne i osudi rehabilitaciju takvih ideja, zaključuje Đenić.

On je dodao da će SKOJ u toku dana obavestiti SUBNOR i druge antifašističke organizacije o planiranom skupu te da su već poslali dopis policiji, kako bi se takav skup sprečio.

Štetner poginuo na Avali

Valter Štetner je, kao zapovednik jedne od elitnih, Prve brdske divizije, vodio je niz operacija protiv partizana u okupiranoj Jugoslaviji, uključujući operaciju Švarc.

Poginuo je u bici na Avali oktobra 1944. godine, u pokušaju proboja iz Srbije. Sa svojom divizijom učestvovao je u napadu na Poljsku septembra 1939. i u napadu na Jugoslaviju aprila 1941.

Od juna 1941. njegova divizija borila se na Istočnom frontu u sklopu Armijske grupe „Jug“. U decembru 1942. njegova divizija borila se na Kavkazu, osvojivši najviši vrh.

Nakon poraza u Staljingradskoj bitci, u aprilu 1943., njegova jedinica transportovana je u Srbiju, a Štetner je odlikovan ordenom viteškog krsta, unapređen u čin general-majora i postavljen za komandanta divizije.

NJegova divizija tokom maja i juna 1943. učestvovala je u operaciji „Švarc“, tokom koje je počinila ratne zločine nad pripadnicima partizana i civilnim stanovništvom. U septembru 1943. godine, u okviru Operacije Akse, 1. brdska divizija je učestvovala u razoružavanju italijanskih jedinica.

Na Kefaloniji, Krfu i drugim ostrvima u Jonskom moru njegova divizija počinila je ratne zločine protiv zarobljenih Italijana. Od novembra 1943. 1. brdska divizija ponovo je raspoređena u Jugoslaviju i potčinjena 2. oklopnoj armiji.

U sastavu operativne grupe ove armije učestvovala je u operacijama „Kugelblic“, „Šnešturm“, „Valdrauš“, „Reselšprung“, „Ribecal“ i drugim, protiv partizanskih jedinica. U oktobru 1944. tokom beogradske operacije opkoljena je u okolini Smedereva od jedinica Crvene armije i NOVJ.

Tokom pokušaja proboja iz obruča, 18. oktobra 1944, na planini Avali Valter Štetner je poginuo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari