Foto: EPA-EFE/ SEDAT SUNAEpidemija korone povećala je broj slučajeva nasilja nad starijim osobama. Iako taj broj, kada je fizičko nasilje u porodici u pitanju, nije drastično porastao starije osobe se žale na nove vrste i oblike nasilja nad njima i uskraćivanje osnovih ljudskih prava izazvanih pandemijom korone, podaci su Udruženja „Snaga prijateljstva Amity“ iz Beograda.
Nasilje nad starijim ženama, kako oni tvrde, u Srbiji je široko rasprostranjeno i uglavnom skriveno. Starije žene su u odnosu na starije muškarce u većem riziku od nasilja, podaci su tog Udruženja.
„Mnoge žene godinama trpe nasilje u porodici od supružnika, partnera, dece ili unuka, ali o tome ćute jer smatraju to prihvatljivim modelom ponašanja. Neke starije žene ne prijavljuju nasilje zbog straha, zbog sramote, neznanja kome i kako treba da se obrate ili iz uverenja da im niko neće ni poverovati“, ističu u „Amity“.
Prema njihovim najnovijim istraživanjima, 16 odsto žena starih između 65 i 74 godine je doživelo neki oblik nasilja u prethodnih 12 meseci. A, po izveštajima centara za socijalni rad u 2020. godini, od 36.656 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, 2.805 su prijave za nasilje nad starijim ženama.
„Nasilje nad starijim osobama, posebno ženama, postojalo je oduvek, postoji i sada i, na žalost, postojaće. Ono nije toliko eskaliralo u pandemiji, ali ima povećanog broja slučajeva u odnosu na period pre korone. Međutim, pojavili su se tokom kovida novi oblici nasilja sa kojiam se pre nismo susretali“, kaže za „Danas” Nadežda Satarić, socijalna radnica iz Udruženja „Amiti”, koja se godinama bavi problemima starih.
Po pozivima žena koje im se javljaju vidi se da su one trpele nasilje u pojačanom obimu tokom pandemije.
„Sa pojavom korone menja se i samo percipiranje nasilja. Nasilje nad njima je i ono kada su „bile zaključane” za vreme višednevnih lokdauna jer to jeste lišavanje slobode. One to sa pravom doživljavaju kao uskraćivanje slobode kretanja i nepoštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava, kao nasilje“, ističe ona.
Prema njenim rečima, nasilje se dešavalo kod starijih osoba, korisnika tuđe nege ili pomoći. Nihovi srodnici nisu mogli da ih obilaze tokom „zaključavanja” od petka do ponedeljka i pomognu im na bilo koji način. Ta vrsta uskraćivanja njihovih potreba je, takođe, oblik nasilja nad njima.
„Naravno da većina muškaraca ili žena nije to prijavljivao kao klasično nasilje, ali su vapili i zvali nas i sva ostala udruženja da urgiramo da im se omogući da im se pruža adekvatna pomoć. Svi smo pisali molbe i preporuke zaštitnici građana i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti što je urodilo plodom i ta „mera” je „relaksirana” davanjem propusnica srodnicima da ih oblize“, ističe Nadežda Satarić.
Isto je, kako ona priča, zadesilo sve one starije osobe koje su bile korisnici usluga gerontodomaćica jer one nisu mogle da im dolaze. Tim je uskraćena pomoć onima kojima je bila najpotrebnija.
„Kada se to sve uzme u obzir, onda to i jeste povećan oblik nasilja nad starima, a po zvaničnim prijavama centrima za socijalni rad, porastao je i povećani obim fizičkog nasilja, u odnosu na 2019. godinu, poslednju pre pandemije“, dodaje naša sagovornica.
Najveći teret u rešavanju ovih problema podnose socijalna zaštita i policija, ali, kako navodi Nadežda Satarić, oni nemaju adekvatnu podršku zdravstva koje ovaj problem kod nas ne treitira uopšte, a po strani je pravosuđe, konkretno – tužilaštvo.
„Tužilaštva traže mnogo dokaza koje trebaju da im prikupe centri za socijalni rad i policija, a pritom, ne izriču mere obaveznog lečenja, sem u najtežim slučajevima. Zbog toga, potpuno je džabe što policija privodi nasilnike kad oni najčešće uopšte nisu procesuirani, niti im je izrečena bilo kakva mera, makar ona udaljavanja ili iseljenja iz stana na 48 sati“, navodi ona.
Nasilje se najčešće vrši pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
„Sve je dobro dok baka može da daje novac unucima za kupovinu droge, a onog momenta kada ona to više ne može onda dolazi do nasilja“, priča ona i dodaje da starije osobe čak i kad prijave nasilnika policiji odmah po izvršenju dela, već sutradan, kada bi trebalo da se pojave u tužilaštvu i pokrenu krivični postupak, odustaju i negiraju svoj iskaz.
Negiraju ga zbog toga što su nasilnici najčešće njihova deca ili unuci, a na trećam mestu partneri.
„Oni to onda ne žele da urade, sudija jedostvano prekida postupak i sve se vraća na staro. Policajci stalno idu kod istih ljudi, na iste adrese i ništa. Recidivi se dešavaju nebrojeno puta i na kraju se dogodi ubistvo“, ističe Nadežda Satarić, navodeći podatak da je u prošloj godini ubijeno u Srbiji 10 žena, starijih od 65 godina.
Kako kaže, šest njih je ubjeno u porodičnom nasilju, a četiri od strane ljudi iz lokalne zajednice, huligana ili tokom pljačke.
Fokus je, kaže, da se zbrinu žrtve kada su u pitanju starije žene, ali je problem gde da se smeste. Sigurne kuće ih ne primaju, naglašava naša sagovornica, jer su one koncipirane za mlađe osobe sa decom, a među žrtvama ima i nepokretnih zbog čega tamo ne mogu da im pruže adekvatnu negu.
Kako Satarić nastavlja, osim žrtava, i naslnici zahtevaju pažnju.
„Problema je nepostojanje službi koje bi trebale da pomognu i nasilniku. Jedno je raditi sa žrtvom, ali paralelno mora da se radi i sa nasilnikom, posebno ako je on psihički izmenjena ličnost jer onda mora da ide na adekvatno lečenje. Ali sem prishijatrijskog, oni moraju da imaju i druge tretmane, koji kod nas ne postoje“, zaključuje Nadežda Satarić.
Juče je tim povodom održan skup pu Kragujevcu i deo je projekta „Promocija nediskriminacije i zaštite od nasilja nad starijim ženama u uslovima pandemije”, koji realizuju udruženja „Amiti“ iz Beograda, Crveni krst iz Kragujevca i Laris iz Čačka.
Projekat je podržalo od Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u okviru programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2021. godinu”, koji se finansira iz budžeta Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
