Skok poverenja u „Nezavisnost“

Ne veruje nam 44 odsto, ne zna dovoljno o nama 37 a veruje nam 19,3 odsto ispitanika od kojih 16 odsto uglavnom a 3,3 u potpunosti.

Nije naročito ohrabrujuće ali to je višedecenijska slika sindikata.

No, to je poverenje veće nego u čitavom periodu 2017-2020, kad nam je verovalo između osam i 13 odsto populacije.

Ako izuzmemo period između 2000. i 2002. godine, toliki stepen poverenja Nezavisnost kao pojedinačni sindikat nikada nije imala.

Ako bismo dobijene rezultate preveli na približno 5,3 miliona punoletnih građana Srbije, to znači da nam veruje milion ljudi, od kojih 160.000 u potpunosti.

Nije loše.

Kolege smatraju da je rast poverenja u naš sindikat rezultat koncentrisanosti ljudi da za vreme pandemije sve prate i uočavanja našeg truda da zaštitimo interese zaposlenih i siromašnih. Nastavimo tako.

Poverenje u Nezavisnost ne pokazuje značajnije varijacije između sociodemografskih grupa.

Indikativno je, međutim, da nešto veće od prosečnog poverenja u nas imaju žene, građani i zaposleni sa više od 45 godina, a posebno stariji od 60 godina.

Na drugoj strani, više od proseka, polovina mladih od 18 do 30, kao i onih između 30 i 45 godina ne zna gotovo ništa o nama, pri čemu je populacija između 30 i 45 sa ubedljivo najmanjim poverenjem u Nezavisnost (11 i 19 odsto).

Očito da se u narednim aktivnostima moramo bazirati na tim grupama ako želimo da imamo budućnost.

Neće to biti nimalo lako jer su u pozadini izloženost mladih prekarizovanom radu, strah od gubitka kakvog takvog posla, ali i konzervativni, mladima nedovoljno primereni obrasci sindikalnog delovanja.

Poseban je problem sa ženskom populacijom koja je, iako natprosečno sklona našem sindikatu, gurnuta na marginu kad se radi o upravljačkim strukturama sindikata.

Menjajmo se ako želimo da nam veruju.

Kad je o reč politici i izborima oni koji podržavaju Nezavisnost nemaju neki specifičan partijski profil, osim što kao da ne postojimo za stranke krajnje, nacionalističke desnice.

Kad je o izborima reč, većina misli da sindikati treba da uz poruku prepuste izbor članovima, neki čak da ih ignorišu. Raste, međutim, broj onih koji misle da za sindikat nema druge nego samostalni izborni nastup (16 odsto).

Ostali prate svoja već formirana stranačka opredeljenja.

Ključna poruka koju nam upućuju je da nije naše da se rasplinjujemo u političkim obračunima već da predvodimo u borbi da se politika rasta nejednakosti i podilaženja interesima (stranog) kapitala zameni politikom rasta zarada, obezbeđenja pristojnog minimalnog prihoda i redukovanja nejednakosti, diskriminacije i korupcije.

Borimo se za to svom snagom, energijom i pameću.

Autor je predsednik UGS „Nezavisnost“