Škola na daljinu popravila ocene

Javnosti su dostupni podaci o ocenama u osmom razredu, koji se objavljuju u sklopu izveštaja o realizaciji završnog ispita, ali i oni daju sliku koliko je ocenjivanje van učionice upitno.

Statistika svedoči da je u prethodnoj generaciji čak 45,1 odsto đaka u osmom razredu bilo odlično, dok ih je godinu dana ranije bilo 41,1 odsto, a u školskoj 2017/18 – 41,7 odsto.

Broj vrlo dobih je bio skoro identičan – oko 35 odsto.

Dobrih je lane bilo 18,9 odsto, 22,6 na kraju školske 2018/19, a 22,4 odsto godinu dana pre toga. Sa dovoljnim uspehom osmi razred je prošle godine završilo svega 0,7 odsto đaka, godinu dana ranije ih je bilo 1,2, a pre toga 1,1 odsto.

Razlika između ocena (iz predmeta koji se polažu na maturi) na kraju školske 2017/18. i 2018/19. nije velika i odstupanje je najviše do jedan odsto, ali značajnih promena ima ako se ti podaci uporede sa prošlogodišnjim. Lane je smanjen broj dvojki gotovo iz svih predmeta za nekoliko procenata, a povećan je broj đaka kojima je na kraju godine zaključena petica.

Tako je, recimo, u 2018/19. dvojku iz matematike imalo 36,6 odsto osmaka, a na kraju školske 2019/20. 30,3 odsto, dok se iz srpskog broj učenika sa dvojkom smanjio sa 21 na 16, 8 odsto, ali je zato broj petica skočio sa 34,3 na 37,3 odsto.

Iz fizike je na kraju osmog razreda 2018/19. zaključenu dvojku imalo oko 31 odsto đaka, a prošle godine 23,6 odsto, dok je iz hemije broj dovoljnih sa 33,6 odsto opao na 25,3 odsto. Pre dve godine, dvojku iz istorije je imalo 21,5 odsto učenika, a lane 15,3 dok je broj petica sa 41,5 porastao na 45 odsto.

U prilog tezi da je završni ispit kao neka vrsta korektivnog faktora neohodan pri upis u srednje škole, struka je ukazivala i pre pandemije, jer je uočeno veliko razmimoilaženje u ocenjivanju.

Zbog toga se redovno događa da učenik koji je u nekoj školi imao trojku, na maloj maturi postigne isti rezultat kao njegov vršnjak koji je u drugoj školi imao peticu ili da đaci sa identičnim ocenama pokažu različito znanje na testovima završnog ispita.

Ovakvi primeri nisu retkost ni u okviru iste škole, pa čak i istog odeljenja. O tome koliko je neujednačeno znanje vukovaca u različitim okruzima svedoči podatak da neki od njih nisu uspeli na maloj maturi da „dobace“ ni do republičkog proseka.

Korona je bez sumnje sadašnjim osmacima podigla ocene u sedmom razredu, s obzirom da se celo drugo polugodište prošle školske godine radilo onlajn.

Ako se tome doda i trenutna situacija, u kojoj neki nastavnici ocenjuju na daljinu, a neki đake ispituju u školi, više je nego jasno zašto je završni ispit potreban.

Da njega nema, prvi problem sa kojim bi se suočili je kako rasporediti 8.500 vukovaca, koliko ih je na nivou cele Srbije, a u nekim okruzima ih ima i preko 20 odsto.

Nema dileme da bi oni zauzeli mesta u najatraktivnijim školama, ali bi „pred vratima“ ostali dobri učenici sa ponekom četvorkom u đačkoj knjižici. To u velikim gradovima nije problem koliko u manjim sredinama, u kojima je ponuda obrazovnih profila dosta skromnija.