Školama odobreno 55 konkursa za zapošljavanje

Od tog broja, odobreno je 55 konkursa za osnovne i srednje škole, rečeno je Danasu u tom ministarstvu. S druge strane, na određeno vreme u osnovnim i srednjim školama zaposleno je čak 25.000 ljudi, od kojih su mnogi u tom statusu i više od decenije.

Ministarstvo nema uvid za koje pozicije su škole dobile „zeleno svetlo“ za raspisivanje konkursa, pošto se u formulaciji navodi da se, recimo, „saglasnost daje za radno mesto sa visokom stručnom spremom“. Kako nezvanično saznajemo, među onima koji su na ovaj način zasnovali radni odnos na neodređeno mahom su deficitarni kadrovi – nastavnici matematike, fizike, informatike, nemačkog…

Iako se čini da je odobravanje konkursa pod strogom kontrolom, praksa pokazuje da su i ovde moguće zloupotrebe, između ostalog i zbog neusaglašenosti propisa. Naš list je pisao o slučaju da je Vladina komisija odobrila jednoj školi raspisivanje konkursa za dva radna mesta na neodređeno iako su na njih mogli da budu angažovani tehnološki viškovi, koji po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) imaju prednost pri preuzimanju. Tada nam je objašnjeno da Vladina komisija postupa po Uredbi o dobijanju saglasnosti za novo zapošljavanje, što znači da može odobriti konkurs nezavisno od mišljenja radnih podgrupa (pri školskim upravama) Ministarstva prosvete, koje su po ZOSOV-u nadležne da daju saglasnost za raspisivanje konkursa.

Krovni zakon uveo je novine u zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, pa to više nije u nadležnosti direktora škole već konkursne komisije od najmanje tri člana, koju imenuje direktor. Kako nam je objašnjeno, ovakva odredba je, na insistiranje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, preuzeta iz Zakona o zaposlenima u javnim službama, kako bi se ujednačilo postupanje u svim sektorima.

Sindikati, međutim, upozoravaju da su i pored toga zloupotrebe moguće, te da bi pravilnikom trebalo definisati kriterijume i procedure po kojima će raditi konkursne komisije. Zvonimir Jović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, kaže za Danas da je bojazan sindikata opravdana, jer niko ne garantuje da direktor škole neće imenovati „svoje ljude“ u konkursnu komisiju, koji će samo sprovesti njegovu volju.

– Godinama smo svedoci da direktore pozivaju funkcioneri lokalnih samouprava i prete da će obustaviti plaćanje računa ustanova ako se u radni odnos ne primi kandidat koji je po volji lokalne vlasti. Nemamo razloga da ne verujemo da će se ista praksa nastaviti kada izbor kandidata vrši komisija. U mnogim slučajevima će biti dovoljan samo jedan telefonski poziv iz lokalne samouprave članovima komisije, i da na konkursu bude izabran ne najbolji kandidat, nego onaj koji je po volji lokalnih moćnika. Kolege koje rade na određeno vreme, čak i da su najbolje ocenjeni od savetnika, ako nisu po volji političkih struktura, nemaju čemu da se nadaju – upozorava Zvonimir Jović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.

Prednost

Unija sindikata prosvetnih radnika smatra da prioritet pri zapošljavanju treba da imaju zaposleni koji godinama rade na određeno. Na pitanje da li su time diskriminisani mladi kadrovi koji su tek izašli sa studija, Jović odgovara da su prosvetari sa dugogodišnjim stažom u školi dokazani profesionalci, jer bi, da ne rade dobro svoj posao, direktori sa njima raskinuli radni odnos.