Škole kriju kontrolne zadatke od roditelja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Priča o stanju u školama po pitanju kontrolnih jzadataka koji nisu dostupni na uvid roditelja je potpuino tačna, ali u školi koju pohađa moj unuk kontrolni su ograničeno dostupni i učenicima jer profesor podeli listiće da ih potpišu. a onda ih odmah i pokupi tako da je uvid ograničen. Neki samo pročitaju ocene i to je sve, deca nemaju šansu da uporede radove međusobno, a o nekom snimanju telefonom nema ni govora. Kad odete na razgovor koji se obavlja u holu profesor dolazi sa sveščicom u kojo su ocene od kontrolnih i blic kontrolni a radova nema, u svesci su i neke tačkice koje imaju značenje da je dete odgovaralo. Ocenjivanje se uglavnom svodi na kontrolne i blic kontrolne usmenog odgovaranja nema. Ovaj stil rada je dušu dao za privilegovane učenike jer uvida u ocene nema od strane drugih učenika. Profesori isključivo iterpretiraju gradivo umesto da ga predaju i da sa decom studiozno obrade temu već to ostavljaju roditeljima a ako oni nisu u mogućnosti ostaje da plate privatne profesore ili da puste dete pa šta bude. Kad nešto kažete dobijete odgovor sa decom treba raditi. Tačno sa decom treba raditi ali ne zamenjivati profesore. Kad vam dete upadne kvazi specijalno odelenje ili tačnije odabrano odelenje odabranih roditelja onda teško vama kako dete ubediti da uči za sebe a da je ocena manje važna, a to je najveći problem ovog obrazovnog sistema. Profesorima su puna usta malih plata, loših roditelja koji ih smaraju, nevaspitane dece. Jako me interesuje kako se oni ponašaju kao roditelji kad njihova deca prave nered na času, kad javno podsećaju profesore u kojoj školi ili fakultetu im rade roditelji, oni na te poruke ćute i jer verovatno se tko ponašaju i njihova deca u nekoj drugoj školi. Dok je tako nema napretka imaćemo sve manje obrazovanu decu i sve veću korupciju.

2. Isto ovo pravilo postoji u sistemu. Britanskog obrazovanja. Ali je ocenjivanje po strogo propisanim pravilima od strane ministarstva obrazovanja tako da nema subjektivnog uticaja nastavnika.

3. Dozvoliti deci da telefonom snime ocenjeni kontrolni zadatak. Ili skenirati kontrolne i pisane zadatke i uz pomoc sifre omogućiti roditeljima da vide greške u njima. Ovako, mislim da je sve namešteno i da se ocene dele po cenovniku.

4. Sigurno da kriju, kad velika većina nastavnika nema pojima s predmetima koje "predaje" ne znaju ni da reše mnoge zadatke (reše ih pogrešno!)….
   stigli računi za naplatu turbo-folk-pink ratne politike koja je od 1990 sve stavila na kartu rata, a sve ostalo je bilo zarđalo, istrulilo, bilo nevažno. Bitana je mržnja prema drugima (naročitu susedima, zapadu… i tsl)… sva energija drževe se trošila na ratnu proapgandu….prosveta bila i ostala poslednja rupa na svirali (kad bi mogli oni bi je ukinuli, nego ne mogu zbog kreditira i banaka sa Zapada koje im daju pare….da nije toga škole bi odmah pozatvarali…. znanje kvari srbe (treba da ostanemo neobrazovani jer samo kao takvi smo garancija da nikada nećemo napustiti stege ruske gubernije, ostaćemo verem sluge geopolitike Rusije, moneta za potusurivanje….

5. Praksa NIJE u suprotosti sa pravilima ponašanja koja su propisale obrazovne ustanove! To što je "roditelj dužan da prati ponašanje, učenje i uspeh svog deteta i da se o tome redovno informiše" znači da roditelj treba da se upozna sa ocenama deteta. Roditeljima je uvid u ocene dostupan na roditeljskim sastancima i terminima za prijem roditelja. U nekim školama roditelji imaju i mogućnost da roditelji pogledaju ocene od kuće, putem elektronskog dnevnika. Da su videli ocene deteta roditelji potvrđuju potpisivanjem đačke knjižice. Nije propisano da roditelji treba da proveravaju da li je profesor ispravno ocenio kontrolni zadatak. Roditeljima su kontrolni zadaci dostupni na uvid u školi, ali oni izgleda ne dolaze u školu da ispune svoju "obavezu", nego hoće da im se kontrolni dostavi na kućnu adresu. Procenat učenika pokušavaju da varaju prilikom ocenjivanja i na taj način što pokušavaju da preprave kontrolne zadatke kada im se pruži prilika je velik (možda je uzrok tome i kućno (ne)vaspitanje). Zbog toga bi davanjem kontrolnog zadatka učenicima nastavnici obesmislili postojanje kontrolnih zadataka, jer bi pošteni i vredni prošli gore od onih koji ne poštuju pravila ponašanja. Razmislite o tome šta je cilj ovakvog teksta.

6. "Na nesklad propisa i školske prakse ukazuje i Pravilnik o ocenjivanju, koji kaže da je ocena javna, ali i da se na početku školske godine učenici i roditelji obaveštavaju o kriterijumima, načinu, postupku, dinamici, rasporedu ocenjivanja i doprinosu pojedinačnih ocena zaključnoj. Od ove obaveze škole su ispoštovale samo jednu – da unapred objave raspored pismenih provera znanja dužih od 15 minuta."
   – Ova trvdnja nije tačna i nije jedina takva u tekstu! Kako uopšte ta tvrdnja može da se odnosi na sve škole i sve nastavnke? Kako autorka teksta zna da li su profesori sa time upoznali učenike na času?!

7. Evo, kao po komandi, pred najavljeni štrajk upozorenja se pojavljuju tekstovi koji kritikuju ili omalovažavaju (ponekad i jedno i drugo) prosvetne radnike. Da li se neko zapitao zašto su škole masovno pribegle ovakvoj praksi?
   Ne radi se tu o pojedinačnim slučajevima pokušaja prepravljanja ocena; njih ima mnogo. Ne može nastavnik da kopira ili fotografiše tolike testove: to zahteva dosta vremena, zahteva finansijska sredstva i tehnologiju (pretpostavljamo dakle da nastavnik ima skup telefon koji moze da sacuva toliko fotografija. Evo, ja ga, na primer, nemam). Zašto su nastavnici "loši momci" u ovoj situaciji, a ne oni koji pokušavaju da varaju?
   U nižim razredima, recimo, dešava se da roditelji do sitnih detalja analiziraju pitanja učitelja, odgovore svoje (po definiciji veoma pametne) dece, na sve načine pokusavaju da dokazu da je njihovo dete trebalo da dobije taj jedan bod koji mu fali do petice… Sve u svemu, roditelji bolje znaju od učitelja koji je završio učiteljski fakultet! Znam, kritizeri će sada reci da su učitelji ovakvi i onakvi… upravo takav odnos javnosti prema ljudima koji pošteno i najbolje što mogu rade svoj posao je doveo do toga da škole nekako moraju da se zaštite.
   Kao roditelju, žao mi je kada moje dete ne dobije ocenu koja bi bila njegov maksimum. Ali polazim od pretpostavke da je nastavnik dao fer test i fer ga ocenio. Nemam potrebu da idem i kontrolišem rad nastavnika. U tome je razlika.

8. Hvala vam na temi o kojoj ste pisali. Moj sin je sada peti razred, ali sam na istu temu pisala i obracala se i uciteljici i direktoru skole i Ministarstvu prosvete, jer od prvog do cetvrtog razreda nisam imala uvid ni u jedan kontrolni zadatak. Uciteljica je otvorena vrata odrzavala radnim danom u 14.45h, i to u popodnevnoj smeni sto je veci deo roditelja onemogucavalo da ikada vide kontrolni zadatak ili ga vide kada je vec prekasno za bilo kakve korektivne mere jer se vec uveliko preslo na novo gradivo.
   U cetvrtom razredu, otvorena vrata su, jedva i uz velike probleme, pomerena na, uslovno receno, prihvatljivo vreme, u 16.40h ali tada je pred ucionicom bila takva guzva, da usled uvidjavnosti prema ostalim roditeljima koji cekaju, nije bilo moguce duze zadrzavanje i detaljan pregled kontrolnih zadataka i gresaka koje je dete napravilo. Pokusali smo da se dogovorimo sa uciteljicom, da svi damo novac za papir kako bi se kontrolni zadaci fotokopirali i slali po detetu, da fotografisemo zadatke, ali nam je sve to bilo onemoguceno. Uciteljica se ponasala kao salterska sluzbenica kojoj je isteklo radno vreme. I sva obracanja nizim i visim instancama su bila uzaludna. Ja i dalje ne znam sta moje dete ne zna, odnosno nije znalo u nizim razredima. Zaboga, u XXI veku smo. Postoji skener, e-mail, viber…ma svasta kako bi svi bili pravovremeno i tacno informisani. Veliki problem je promena ponasanja odnosno uticaj direktora skole i Ministarstva na promenu ponasanja zaposlenih. Na obuke i stimulaciju kada neko pokaze interesovanje za inovativnost. Pa zamislite da neko prepravi kontrolni zadatak! Takav roditelj bi bio anatemisan od svih ostalih, a takodje, postoji i nacin da se takvom roditelju nikada vise ne preda kontrolni zadatak. I zbog jednog roditelja, svi ostali treba da budu kolateralna steta. Dosta je bilo kolektivne krivice. Osim toga, ako zakon vazi za sve, kako to neke skole daju kontrolne roditeljima na uvid uz potpis, a neke ne? Da se razumemo, pismeni zadaci koji se rade u vezbankama nikada, ni pre 30 godina nisu mogli da se iznose iz skole i moja primedba se na iste ne odnosi.
   I na kraju, da napomenem, u pitanju je stara skola na Vracaru u blizini Kalenic pijace.
   olim vas da nastavite da pisete na ovu temu kako bi se ovaj veliki problem resio.

9. Nastavnik predmetne nastave ima, zavisno od predmeta, 150-300 učenika. Izračunajte broj kopija za minimum 4 kontrolna zadatka godišnje. Učenici (i neki roditelji) u sve većem broju i na sve načine varaju na testovima. Setite se cirkusa zvanog ,,završni ispit". Škole potrošni materijal dele nastavnicima ,,na kašičicu". Nastavnici ni hemijsku olovku ne dobijaju od države, a kamoli toliko papira za kopiranje ili mobilne telefone koji snimaju u visokoj rezoluciji. Na zapadu Evrope, u Velikoj Britaniji na primer, svi učenički radovi ostaju u školi. Kontroliše se znanje učenika, ne nastavnika. Roditelj ima pravo da dođe u školu i da pogleda rad svog deteta. Naši pravilnici su prekopirani zapadnoevropski. Kao podsetnik – nikada se nisu nosili kući pismeni zadaci iz srpskog / stranog jezika ili iz matematike.

10. Članak je glupost. Radio sam u srednjoj školi više godina kao nastavnik. Kontrolna vežba se ne daje đacima da nose kući da ne bi dopisivali rešenja zadataka (pitanja) pa kasnije tvrdili da da su dobro uradili zadatke (pitanja), već im se daje zadatak na uvid. Roditelji mogu da dođu da vide kontrolnu vežbu. Kontrolni i pismeni se čuvaju do kraja školske godine i jnihov sadržaj i statistika se upisuje u dnevnik. Svaki roditelj može da dođe u školu bar jednom mesečno ako hoće nemojmo da se lažemo – u školama su prilično predusretljivi po pitanju dolazaka roditelja.
    Naše školstvo ima milion mana (o kojima ne govore ni ministarstvo ni ni roditelji ni novinari) ali nemojte da pišete ono što nije.

11. Kontrolne zadatke redovno salju na uvid oni nastavnici koji save sno i posteno obavljaju svoj posao,a to su oni koji ne pokusavaju da po nekoliko godina radnog staza zarade sa po par jednom spremljenih testova koje ponavljaju iz generacije u generaciju i iz odeljenja u odeljenje pa da to deca ne bi ostavljala ili pokazivala drugoj deci.Takodje, to su oni nastavnici koji su borci protiv korupcije I ciji testovi ne sadrze po par rezervnih pitanja cijih odgovora nema ni na casu ni u knjigama, vec ih znaju samo deca onih koji su ih potkupili.Naravno, desavaju se pokusaji prepravke testova ali to se od strane vrednih i odgovornih nastavnika lako otkrije I brzo anultra drugim legitimnim metodama provere znanja koje su im na rspolaganju.