Škole prebacuju svu odgovornost na roditelje

Osim što im je za izjašnjavanje ostavljen kratak rok, neki roditelji su besni i što ih škole uslovljavaju da odluku o pohađanju nastave ne smeju kasnije da menjaju. Iz Ministarstva prosvete, međutim, tvrde suprotno.

– Od razrednog starešine smo dobili upitnik koji smo morali da popunimo od danas do sutra. Roditelji su u zajedničkoj viber grupi pitali šta podrazumeva praćenje nastave u školi, ako smo svi čuli da će u školu svaki dan ići samo učenici od prvog do četvrog razreda. Ako se bude desilo kao prošle godine da nastavnici ne rade ništa već da samo povremeno šalju na mejl domaće zadatke, ovo će biti još jedna izgubljena godina. U redu da deca slušaju predavanje iz biologije na televiziji, ali kako mogu da razumeju bilo šta iz matematike, fizike…A onda treba da dođu u školu da odgovaraju i da rade kontrolne. Razredna nije odgovorila ni na jedno naše pitanje, a svi smo veoma zabrinuti jer decu čeka završni ispit – kaže za Danas majka učenice osmog razreda iz jedne beogradske škole.

Ministarstvo nije kreiralo jedinstven anketni upitnik već je to ostavljeno samim školama, što je dodatno zbunilo javnost.

Tako je, recimo, beogradska OŠ „Starina Novak“ u anketi ponudila varijantu da učenik nastavu pohađa neposredno u školi ili da dete uči na daljinu putem TV časova na javnom medijskom servisu.

Međutim, uz svaku opciju u zagradi je navedeno i dodatno objašnjenje, pa će tako oni koji izaberu da dete ima časove u školi „prihvatiti rizik“ da se ono eventualno zarazi virusom kovid 19, pošto „škola nema uslova da u neposrednoj nastavi garantuje odsustvo svakog rizika od zaražavanja“.

Za one koji pak izaberu TV časove piše da je ta opcija „bez rizika od zaražavanja“.

Na telefon ove osmoletke juče se niko nije javljao, pa smo ostali uskraćeni za odgovor zašto odgovornost prebacuju na roditelje, ako je i sam ministar prosvete mnogo puta rekao da nastava u školi, pre svega za mlađe osnovce, treba da bude prioritet, i šta je obaveza škole u smislu preuzimanja preventivnih mera zaštite.

S druge strane, u nekim osnovnim školama je roditeljima ponuđeno da se izjasne da li žele da njihovo dete pohađa nastavu u školi „uz poštovanje mera zaštite zdravlja učenika i školskog osoblja u toku epidemije“ ili da dete prati nastavu na daljinu putem TV časova.

Zanimljivo je da su mnoge škole nastavu na daljinu svele isključivo na TV časove, svesno prelazeći preko uputstva Ministarstva prosvete u kome jasno piše da nastava na daljinu podrazumeva da se časovi organizuju i preko platforme, što omogućuje onlajn komunikaciju đaka i nastavnika.

– Izjašnjavanje roditelja o modelima o kojima nemaju detaljnih informacija, ne samo da je prebacivanje odgovornosti u ovoj konkretnoj situaciji nego će i dugoročno nastaviti da urušava poverenje građana u institucije sistema. Čini mi se da uloga Ministarstva prosvete više nego ikad doprinosi daljoj polarizaciji roditelja i nastavnika, iako su i jedni i drugi na istom zadatku. Prilagođavanje i fleksibilnost na nivou svake pojedinačne škole su potrebni, ali država je dužna da u svim školama čiji je osnivač obezedi bar minimum standarda koji će biti obavezujući uz jasnu odgovornost školskih organa – ističe za Danas Bojana Selaković, majka dva osnovca i programska direktorka Građanskih inicijativa.

Prema njenom mišljenju, očekivati od konkretnih školskih kolektiva preuzimanje veće odgovornosti je nerealno iz dva razloga: upravljanje školama je u poslednjih nekoliko godina u potpunosti centralizovano i pod direktnim uticajem politike.

– U takvim okolnostima posebno direktori škola ne preuzimaju ni gram dodatne odgovornosti za bilo šta što nije pokriveno instrukcijom Ministarstva. Saradnja sa roditeljima je uglavnom deklarativna, bez mogućnosti za konstruktivan doprinos procesima odlučivanja. I sada pričamo o tome da takvi kapaciteti treba da budu upregnuti, udruženi, kreativni, fleksibilni i odgovorni i da vežbaju sve ovo u uslovima pandemije u kojoj su ulozi konkretni ljudski životi. U tom smislu, sledeće otvoreno pitanje je zašto Ministarstvo u sklopu instrukcija koje su dostavljene školama nije zahtevalo da se u izradu konkretnih pojedinačnih planova uključe ravnopravno i roditelji i nastavnici, koji najbolje znaju iz dosadašnjeg iskustva šta u praksi može da iskrsne – navodi Selaković.

Dodaje da je većina informacija koja je stizala od Ministarstva i Kriznog štaba bila kontardiktorna, nepotpuna, sa vrlo zbunjujućim porukama, čak i na dnevnom nivou.

– Nisu poznati ni elementi nastave na daljinu, čak ni u onom delu za koji samo Ministarstvo ima isključivu odgovornost, kao što su TV časovi. O nivou pojedinačnih škola da i ne pričam. Sve je to puno nepoznanica za donošenje odluke roditelja koji na taj način treba da preuzmu svu odgovornost, kako smo i videli u pojedinim školskim anketama – navodi Selaković.

U Ministarstvu prosvete nisu eksplicitno komentarisali postupak OŠ „Starina Novak“ ali su poručili da je direktor škole odgovoran je za zakonitost, organizaciju i kvalitet rada ustanove.

Navode da je u stručnom uputstvu koje je prosleđeno školama istaknuto da direktor preduzima sve potrebne mere za blagovremenu pripremu i regularno sprovođenje obrazovno-vaspitnog rada u skladu sa propisima i da se stara o obezbeđivanju uslova za realizaciju aktivnosti, kao i za primenu mera zaštite i bezbednosti zdravlja učenika i zaposlenih.

– Sve dok epidemiološka situacija bude takva da postoji opasnost po zdravlje učenika i zaposlenih i na snazi su preporuke i mere nadležnih institucija u cilju zaštite zdravlja stanovništva i sprečavanje širenja infekcije, škole će organizovati rad u skladu sa stručnim uputstvom u najboljem interesu učenika, zaposlenih i naravno roditelja – kažu za Danas u Ministarstvu.

Na pitanje da li škole imaju pravo da uslovljavaju roditelje da se sada opredele kako će njihova deca pratiti nastavu i da li roditelji mogu da se kasnije predomisle, iz Ministarstva odgovoraju da će na osnovu izjašnjavanja roditelja škola izabrati model organizacije rada i da će težiti da se on koristi u kontinuitetu kako bi se obezbedila potrebna rutina radnog dana koja je važna za učenike.

– Međutim, kada postoje opravdani razlozi roditelji mogu promeniti odluku o pohađanju nastave svog deteta. S druge strane, škola može biti u situaciji da promeni izabrani model, što će biti uslovljeno promenama povezanim sa odlukama Kriznog štaba i promenama epidemiološke situacije na školskom, lokalnom ili regionalnom nivou – kažu u Ministarstvu.

Mere i za poslodavce

Bojana Selaković kaže da država ni drugim mehanizmima koje ima na raspolaganju ne čini ništa da barem minimalno rastereti roditelje u ovoj situaciji.

– Na primer, čuli smo da je apsolutna dgovornost roditelja da detetu bude izmerena temperatura pre polaska u školu, kao i da ono ne dođe sa simptomima kao što su kašaj, curenje nosa i slično. U postojećim uslovima na tržištu rada mali broj roditelja ima „privilegiju“ da kada ujutru ustane i vidi bolesno dete dobije razumevanje poslodavca i ne ode na posao, iako je bolest deteta zakonski dozvoljen osnov za odsustvo s posla. I ovo se dešavalo godinama unazad i pre pandemije. Sada se postavlja pitanje šta će ko raditi u takvim situacijama i šta će biti sa takvom decom – kaže Selaković i napominje da bi Krizni štab, kao jednu od mera u okviru paketa za obrazovanje morao da donese i mere koje se tiču poslodavaca i njihovog kršenja propisa o radu.