Škole sa manje od 400 đaka neće biti ugašene

Od ukupno 1.185 osnovnih škola u Srbiji, 604 imaju manje od 400 đaka, od 107 gimnazija, takvih je 42, a od 310 srednjih stručnih škola, 103 ima ispod 400 učenika. Broj učenika nije jedini kriterijum po kome se određuje da li će neka škola biti ugašena, a đaci prebačeni u najbližu susednu. To je određeno kriterijumima koje je Vlada donela još 2010, a po njima matične osnovne škole sa manje od 400 đaka mogu biti upitne samo ako u krugu od dva kilometra postoji druga škola. Za racionalizaciju mreže osnovnih škola nadležne su lokalne samouprave i mi pozdravljamo svaki napor da se ta mreža optimizuje – poručuje za Danas Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete.

Lokalne samouprave počele su da kroje novu mrežu škola, a najave da bi u Beogradu tri osmoletke mogle da stave katanac u bravu od 1. septembra izazvale su oštre reakcije roditelja. Kako nezvanično saznajemo, gradski Sekretarijat za obrazovanje još nije uputio Skupštini grada predlog nove mreže, a uslov da budu ugašene ili spojene ispunjavaju 34 osmoletke. U medijima je pominjano da bi zbog malog broja učenika od jeseni mogle biti ugašene osnovne škole „Đuro Strugar“ i „Stari Grad“, ali se nadležni već sada suočavaju sa velikim pritiskom roditelja, pa je pitanje hoće li se uopšte upustiti u taj posao. Učenici, roditelji i nastavnici beogradske OŠ „Stari Grad“ još u martu su protestovali zbog mogućeg zatvaranja te obrazovne ustanove, u čije prostorije bi trebalo da se useli Sportska gimnazija.

Milan Janković, iz Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da je Ministarstvo prosvete zakonom dalo velika prava roditeljima, te da bi prosvetna vlast trebalo da objasni roditeljima zašto se neke škole gase i deca prebacuju u susedne, a ne da odgovornost prebacuje na nastavnike. On ističe da je za sindikat sporno stručno uputstvo o formiranju odeljenja za narednu školsku godinu, koje predviđa prekomponovanje postojećih odeljenja, ako je u međuvremenu došlo do smanjenja broja đaka. Jevtić kaže da su se odeljenja dosad formirala na početku prvog i petog razreda, a da se sada traži prekomponovanje i u drugim razredima, ako se po broju đaka ne uklapaju u propisane kriterijume Ministarstva. Jevtić navodi da će zbog toga neki nastavnici ostati bez dela fonda časova, ali da će stručno uputstvo naneti najveću štetu đacima i poremetiti dosadašnji sistem rada. On ocenjuje da su uputstvo pisali oni koji nikada nisu radili u nastavi i koji se drže birokratije, a ne znaju kako funkcioniše život u školi.

– Tako nešto je mogao da napiše samo neprijatelj dece, prosvetnih radnika, ali i škole kao institucije – tvrdi Jevtić.

Iz Ministarstva prosvete, s druge strane, poručuju da je slično uputstvo o formiranju odeljenja školama prosleđeno i prošle godine i da sindikat nije reagovao na ovaj način.

 

Kriterijumi

Novo uputstvo propisuje da škole u prvom i petom razredu broj odeljenja definišu prema broju učenika, tako da jedno odeljenje ne može da ima više od 30 đaka. Ako u razredu ima od 31 do 60 učenika formiraju se dva odeljenja, od 61 do 90 tri, od 91 do 120 četiri… Ukoliko je u već postojećim odeljenjima, izuzev novoformiranih u prvom i petom razredu, došlo do smanjenja broja učenika, škole su dužne da naprave nova odeljenja, vodeći računa o ravnomernoj raspodeli đaka. To znači da, ako u jednom razredu ima više od 30 đaka, škola formira dva odeljenja u kojima ne može da bude manje od 15 učenika. Razred može da se podeli na tri odeljenja kada je broj učenika u svakom minimum 21, a na četiri i više kada u svakom ima najmanje 23 učenika.