Škole skratile časove zbog vrućine, stigla im prosvetna inspekcija

„Poštovani, u skladu sa zahtevima i informacijama pojedinih škola, koje se odnose na skraćenje časova, obaveštavamo vas da nemamo odluku od nadležnih institucija na nacionalnom niovu za takvo postupanje. Ukoliko smatrate da postoji osnov za vašu ustanovu, možete da se obratite Štabu za vanredne situacije na nivou lokalne samouprave. Ukoliko od njih dobijete saglasnost, obratite nam se sa molbom i njihovom saglasnošću, kao i planom nadoknade časova, da vam mi kao školska uprava damo saglasnost, koja je zakonom propisana. Za svako odstupanje od primene zakona jasno je propisano postupanje nadležnih institucija. Srdačan pozdrav i hvala na razumevanju“, piše u poruci za koju nam je dva direktora potvrdilo da je autentična, ali nisu mogli da potvrde da li je stigla lično od načelnika ŠU Beograd Dragana Filipovića.

Neke škole samoinicijativno su školsku godinu počele sa skraćenim časovima na 30 minuta, pa su posle ove poruke danas odustali.

S druge strane, nastavnici na društvenim mrežama pišu da je u pojedinim lokalnim samouprava i dalje aktuelno skraćenje časova jer je u učionicama neizdrživo.

Direktor jedne beogradske gimnazije kaže da je najgore u učionicama na poslednjem spratu i da su i đaci i zaposleni lakše podnosili vrućinu u junu.

– Maturanti su se ranije raspustili tako da škola nije bila puna i nije bilo ovakvo toplo. Zgrada se sada zagrejala, svi učenici su tu i bilo bi nefer da ja sedim u klimatizovanoj kancelariji, a da moje kolege i deca rade u ovakvim uslovima, zbog čega smo skratili časove i sa tim su se i saglasili roditelji – kaže naš sagovornik.

Nastavnici svedoče da je u nekim školama juče dolazila prosvetna inspekcija koja je kontrolisala da li časovi traju po 45 minuta što je dodatno naljutilo prosvetare, a uticalo da se odustane od skraćenja časova.

Tema je danas aktuelizovana izjavom poverenice za zaštitu ravnopravnost Brankice Janković koja je rekla da skraćenje časova neće mnogo pomoći i da je u redu da roditelji učestvuju u kupovini klima uređaja.

“Ne mislim da je to sistemski način rešavanja problema, ali je u redu ako treba i mi da učestvujemo”, rekla je Janković za RTS, dodajući da bi u junu i septembru, koji su najvreliji meseci kada su učenici u školi, trebalo biti fleksibilniji kada je reč o pravilima oblačenja i imati pristojne bermude, suknje i majice.

– Činjenica je da su prvih dana septembra ove godine temperature znatno više nego prethodnih godina, možda i najviše ikad, kao što je činjenica da bi neko potpuno ispravno mogao konstatovati da su zahtevi dela nastavnika i pojedinih sindikata da se odloži početak školske godine razmaženi u odnosu na poziciju porodilja koje su se letos porađale u porodilištima bez klima, a o čemu su izveštavali mediji – kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija-

On ističe da je nesporno da su uslovi rada pri ovakvim temperaturama u učionicama bez klima izuzetno teški i da su vanredno visoke temperature potvrdile ono što se odavno zna – da se škole ne mogu pohvaliti zavidnom infrastrukturom, odnosno da su objekti dotrajali.

– Saznao sam da je bilo roditelja koji su nudili klime za učionice, ali su odbijani jer instalacije ne mogu da izdrže. Osim toga, klime povećavaju i potrošnju struje, a samim tim i rashode školi. Ipak, postojala su i neka elegantnija rešenja kojim je ovaj problem mogao biti prevaziđen. Jedno od njih je prelazak na nepoplularnu onlajn nastavu ove sedmice, s obzirom na to da je prva nedelja uglavnom rezervisana za upoznavanje učenika sa nastavnim planom i programom, pa oni ne bi bili na velikom gubitku. Možda popularnije rešenje je da se početak prepodnevne smene pomeri na sedam časova, a poslepodnevne na 17 ili 18 sati, da nastava traje tri sata, da se izvodi kao blok, tamo gde ima uslova da se organizuje nastava u prirodi, u hladovini – predlaže Markov.

Umesto toga neke škole su se odlučile da skrate časove, što je proizvelo preteranu reakciju onih koji odlučuju o obrazovnoj politici, smatra naš sagovornik, a kao primer navodi gore pomenutu poruku iz Školske uprave Beograd.

– Umesto da se načelnik ŠU postavio kao laf i pustio školama da donesu samostalno odluke u skladu sa uslovima u kojima rade ili da se sa svojim saradnicima potrudio da preporuči kreativno rešenje, on se poziva na nacionalne odluke, kao da se radi o pitanju od prvorazrednog državnog značaja. Ne znam koja je to nacionalna ustanova koja treba da odluči o trajanju časova u školama, čemu onda lokalne samouprave? O školskim upravama koje su poslale inspekcije u škole koje su skratile časove izlišno je i govoriti, takvi potezi već dovoljno govore o njima – kaže Markov.

Direktori sa kojima smo razgovarali se slažu da kupovina klima uređaja u čemu bi učestvovali roditelji nije održivo rešenje, ali ne samo zbog toga što bi za neke porodice bila namet.

– Instalacije su stare u mnogim školama i ne mogu se klime tek tako staviti u učionice, a uvođenje centralizovane klimatizacije podrazumeva izgradnju novih objekata. Sem toga, đaci ulaze i izlaze iz učionica, otvaraju prozore tako da klime ne bi imale efekta. Najoptimalnije rešenje je da se u kalendaru obrazovno-vaspitnog rada škola predvidi mogućnost da se nastava organizuje drugačije u uslovima kada su temperature ekstremne, bilo leti ili zimi. Time bi se omogućilo školama da brzo reaguju, jer ovako kako su sada naveli nema smisla. Dok pribavimo saglasnost štaba za vanredne situacije i dobijemo saglasnost školske uprave prođe nedelje, a od ponedeljka se najavljuju niže temperature – kaže naš sagovornik.

Podsetimo da je u Hrvatskoj i jednom kantonu u BiH krajem avgusta doneta odluka da se početak školske godine odloži za sedam dana zbog najavljenih visokih temperatura za početak septembra.