Školske uniforme: Anketiranje roditelja, pa odluka

Naš stav je da bismo to želeli i da je to korisno, ali roditelji nam moraju biti saradnici, jer se ovo pitanje direktno odnosi na njih. Ako ćemo njima ostaviti plaćanje, ne možemo im naređivati. Kada se izmeri roditeljska volja, mnogo više ćemo znati o čemu govorimo – kaže za Danas Dragana Milovanović, savetnica ministra prosvete, odgovarajući na pitanje da li je Ministarstvo već donelo odluku o uvođenju đačkih uniformi ili će to zavisiti od stavova roditelja.

Ona navodi da su ankete prosleđene školskim upravama, koje će ih distribuirati školama, ali da će svaka obrazovna ustanova utvrditi način na koji će proceniti roditeljsku volju. To je jedan od razloga zašto u nekim školama roditelji još nisu dobili upitnike, jer određenog roka za završetak anketiranja nema. Iz nekih škola koje su sprovele anketu stižu kritike na račun prosvetne vlasti što nisu precizirali kako bi uniforme trebalo da izgledaju – da li je ideja da deca nose samo gornji deo ili komplet i što je najvažnije ko će ih plaćati. Jer upravo će to pitanje za mnoge biti odlučujuće. Ni u samom Ministarstvu te odgovore još nemaju. Milovanovićeva kaže da se razmišlja o dva modela – da uniforme budu vlasništvo škole i da ih deca vrate na kraju školske godine ili da ih kupuju roditelji.

– Po sadašnjim gledanjima i po budžetima mislimo da škole neće moći da finansiraju nabavku uniformi već će ih najverovatnije kupovati roditelji i one će biti njihovo vlasništvo. Ideja je da uniforme ne budu preskupe, jer smo svesni finansijske situacije. Zbog toga bismo se potrudili da uniforme šiju ljudi koji su radno rehabilitovani ili da se oforme socijalna preduzeća, čime bismo dve značajne društvene inicijative sproveli u isto vreme – kaže Milovanovićeva, napominjući da je namera Ministarstva da se izgled uniformi prepusti đacima, odnosno da bi svaka škola trebalo da ima slobodu da odabere dizajn, boje i grb.

Ona ističe da se uvođenjem školskih uniformi socijalne razlike ne mogu smanjiti, ali da deci „treba poslati poruku da se potrude da svoje drugove sagledaju mimo oznaka njihovog materijalnog statusa“.

– Ako uspemo da deca shvate da je osoba preko puta njih čovek kao i oni, mnogo smo postigli. S druge strane, uniforme treba da doprinesu razvoju osećanja pripadnosti jednom kolektivu, zgradi i instituciji. Istraživanja u Velikoj Britaniji su pokazala da je nošenje uniformi doprinelo smanjenju vršnjačkog nasilja i da su učenici imali drugačiji odnos prema školskom inventaru – objašnjava Milovanovićeva

Specijalistkinja školske psihologije Biljana Lajović, međutim, ističe da nošenje uniformi nije ključno za razvijanje pripadnosti određenoj školi. Pripadnost se, dodaje, može razvijati kroz čuvanje školske imovine, zajedničke aktivnosti roditelja, učenika i nastavnika na uređenju, ukrašavanju i očuvanju škole i školskog dvorišta, saradnjom odeljenja, civilizovanim bodrenjem svojih drugova iz škole na sportskim takmičenjima, humanitarnim akcijama…

– Možemo da se zapitamo i zbog čega je važno osećanje pripadnosti samo jednoj, određenoj školi? Deca treba da uvažavaju svaku školu, obrazovanje, nastavnike, ostale zaposlene. Nekad snažno identifikovanje sa svojom školom može da bude uzrok sukoba sa učenicima drugih škola, nekritičnog rivaliziranja i besmislenog takmičenja. Sem toga, ako deca treba da pokažu pripadnost određenoj školi, zar ne treba to da rade i odrasli koji su tu zaposleni – kaže Lajovićeva.

Na ovo pitanje Milovanovićeva odgovara da „nastavnici treba da budu pristojno odeveni, a da li će to biti uniforme ne mogu da tvrdim“.

Uniforme samo za osnovce

Ideja prosvetne vlasti je da bi uniforme trebalo da nose učenici osnovne škole, ali ne i srednjoškolci.

– To bi bilo u suprotnosti sa njihovim razvojnim karakteristikama. Mi bismo mogli da uđemo u strašan sukob, jer je poznato da se u tim godinama individualnost značajno ispoljava i kroz način odevanja. Ali se mora insistirati na pristojnom izgledu učenika srednjih škola, tako i roditelja koji dolaze u školu, a pre svega nastavnika – ističe Dragana Milovanović.

S druge strane, psihološkinja Radmila Vulić Bojović ukazuje da deca već u nižim razredima osnovne škole svoj identitet i ličnost izražavaju kroz garderobu.

– Bez obzira da li je ona skupa ili jeftina, oni imaju neki svoj stav i svoj stil. I jako će im biti teško da taj stil podrede školskim uniformama. Mislim da će deca biti zbunjena, da će pružati otpor i da bi pametnije bilo krenuti od nižeg uzrasta, u jednoj generaciji, nego na mah, kao talas uvoditi takvu promenu koja se prilično razlikuje od dosadašnjeg načina funkcionisanja – ističe Vulić Bojović.