Školski psiholog nakon pucnjave na Vračaru savetuje šta roditelji da rade u toj situaciji 1Foto: Vladimir Maričić/Danas

– Otkako radim u obrazovanju, a to je od 1989. godine ovo se nikad nije desio, ni nalik ovome, čak se nije dešavalo ni ratnih devedesetih godina. Imali smo slučajeve da dete ponese nož u školu, da pokaže, imali smo slučajeve ranjavanja u porodici lovačkim oružjem, imali smo situacije da se preti. Ja sam imala situaciju dok sam radila kao psiholog da je doneta bomba u školu, imali smo toliko toga… ali ovo nikad – kaže za Danas Biljana Lajović, specijalista školske psihologije, koja je dugi niz godina bila na čelu Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete.

Povodom tragičnog događaja u kome je jutros ubijeno osmoro dece i radnik obezbeđenja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada je na njih pucao učenik te škole, Lajović kaže da je“nešto bilo okidač za nestabilnu situaciju u kojoj je to dete bilo“ i da „samo psihijatar može da kaže o čemu se radi“.

– Samo psihijatar može da utvrdi šta se u konkretnom slučaju dogodilo. Sigurno da je postojao neki problem za koji ovo dete nije imalo rešenje i sigurno da je postojao okidač. Okidač nije kriv za to, bilo šta drugo je moglo da bude okidač, osim onoga što se njemu desilo – kaže Lajović.

Ona ističe da je u ovoj situaciji najvažnije da policija izda hitno i precizno obaveštenje šta se desilo i koje su posledice.

– To odgovorno može da uradi samo policija. Svako interpretiranje i priča okolo donosi dezinformacije i širenje panike i smanjivanje mogućnosti da se situacija smiri.

Jako je važno da roditelji budu sa decom. Ne verujem da ima ijednog poslodavca koji neće pustiti roditelje da ostanu sa decom kod kuće. Veoma je važno da se bude sa decom, ali je takođe važno da deca ne sede po ceo dan na društvenim mrežama i pretresaju, dodaju, interpretiraju šta se dogodilo, jer se tako samo dodatno uznemiravaju – napominje Lajović.

Ona kaže da su u ovoj situaciji podjednako ugroženi i deca, i nastavnici, i roditelji. Podseća da je 2014. objavljen Priručnik za psihološke krizne intervencije u obrazovno-vaspitnim ustanovama koji može da bude od koristi u ovoj situaciji, jer svima treba pomoć.

Na pitanje šta da rade roditelji, ne samo oni čija deca idu u OŠ „Vladislav Ribnikar“, i kako da puste svoju decu u školu posle ovoga što se desilo, Lajović odgovara:

– Da sam ja direktor škole hitno bih sazvala nastavničko veće i rekla odeljenjskim starešinama da porazgovaraju sa decom i roditeljima. Ono o čemu može da priča je da se prepoznaju emocije, da se deci ne kaže „nemojte da plačete“. Decu treba da čujemo, da im damo pravo da plaču, da im kažemo da smo i mi potreseni, ali odrasli ne treba da iskazuju jake emocije jer će da zbune decu, Ona u nama treba da imaju oslonac, a ne da mi reagujemo gore od njih – savetuje naša sagovornica.

Ona još jednom napominje da je veoma važno da roditelji obrate pažnju na decu, da li postoje promene u njuhovom ponašanju, jer se ovo što se desilo u „Rubnikaru“ retko dogodi iz čista mira.

– Mora da postoji neki pokazatelj koji je pošao „ispod radara“. Sad će svi reći „hajde da uvedemo pretresanje pri ulasku u školu, kamere…“. To je samo jedna interventna mera koja će da napravi da se ovako nešto ne desi u školi, nego ispred škole. Samo ćemo pomeriti mesto, a mi moramo da radimo na tome da prestanemo kao društvo da šaljemo poruku da se nasiljem sve rešava – kaže Lajović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari