Kada je pre izvesnog vremena kompanija „Mini pani“ raspisala konkurs za 17 inžinjera prehrambene struke u Subotici, nije se prijavio nijedan kandidat, iako u gradu ima 12.000 nezaposlenih – zvanično, dok je nezvanično daleko više. Takvo apsurdno stanje direktna je posledica raskoraka obrazovnih programa od tržišta, odnosno potreba privrede. Zbog toga mnogi mladi škole završavaju sa diplomama koje u praksi nisu „primenljive“, i čija su znanja retko tražena. Pri Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ) pokrenut je projekat za bolje povezivanje obrazovnih centara i privrede, odnosno poslodavaca, te da se u toj komunikaciji i dijalogu povećaju šanse mladih za zapošljavanje.
Projektu pod nazivom „Srednje stručne škole kao lideri lokalnog ekonomskog razvoja“ priključila se i subotička Hemijsko-tehnološka škola, jedina u gradu koja je videla interes u tome za svoje učenike, ali i za sebe. U ovoj školi obrazuju se budući tehničari raznih smerova: hemijsko-tehnološki, za zaštitu životne sredine, za industrijsku farmaceutsku tehnologiju, za kozmetičku tehnologiju, prehrambeni, vinogradari, mesari, pekari, krojači, itd. Među njima na primer mesari i pekari gotovo odmah mogu naći posao, ali mnogi drugi se teško zapošljavaju, a rukovodstvo škole želi da se procenat uposlenosti njihovih kadrova unapredi, navodi Vanja Mihajlović, školski pedagog ove škole.
„Mi bismo hteli da se svi naši učenici što lakše zaposle, tako da od ovog projekta očekujemo i da se unapredi radna praksa tako da tokom školovanja naši učenici steknu radne veštine i kompetencije koje će im omogućiti da što lakše uđu u radni proces. Tu je takođe i mogućnost karijernog informisanje i savetovanja, što bi trebalo da učenike pripremi za lakše snalaženje na tržištu rada“, kaže Vanja Mihajlović.
Ovih dana održan je i sastanak sa koordinatorima projekta BOŠ, čiji je krajnji cilj da se kroz drugačiji obrazovni pristup i eventualnu promenu obrazovnog programa obezbede traženi stručni profili. Bojan Velev, asistent u BOŠ-ovom projektu, ističe da je namera projekta pospešivanje ukupnog lokalno-ekonomskog razvoja kroz veće zapošljavanje mladih, ali i unapređivanje promocije i marketinga samih škola, kako bi one sa što jasnijom porukom izašle u javnost.
Ovi ciljevi u skladu su i sa stavom lokalne samouprave koja nastoji da pruži neophodnu podršku za rad lokalnoj privredi, ali i stranim investitorima koji su u Subotici otvorili svoje kompanije. Jedna od primedaba koje su u upriličenim razgovorima sa rukovodstvom izneli i lokalni i strani poslodavci upravo je problem sa nedostatkom stručnih kadrova. Gradonačelnik Subotice Jene Maglai je povodom toga izjavio da će grad insistirati da se u stručnim školama na teritoriji Subotice omogući otvaranje novih smerova, kako bi se ovdašnjim mladim ljudima stvorile veće šanse za zapošljavanje. Nije retkost da strane firme koje posluju u industrijskoj zoni na području grada – poput Siemensa, Elektroremonta, Dunkermotorena – kadrove moraju tražiti sa strane, jer na tržištu u Subotici ih nema.
Član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Blaško Stantić navodi da se mora uvažiti potreba privrede u smislu koji su joj kadrovi i koje stručne veštine potrebni, a da se s druge strane i školski program može u izvesnoj meri menjati prema potrebama lokalne zajednice. Rukovodstvo grada u tome želi da pronađe kompromis, što bi unapredilo zapošljavanje, i u krajnjem razvoj lokalne zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
