Školuj se zbog stava a obuči zbog veštine

Organizacija obrazovnog sistema u Srbiji je neefikasna. Naime, u okviru sistema obrazovanja koji pokriva delokrug Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nalazi se oko sto trideset hiljada ljudi. Najvažniji problem su plate zaposlenih i organizacija sistema uopšte. Investicijama, školarinama, naučnim projektima i dr. ne posvećuje se dovoljna pažnja jer je neophodno zadovoljiti zarade i elementarne materijalne troškove. Jasno je da ovakva organizacija ne može da odgovori na dva važna pitanja: poboljšanje kvaliteta i kontrolu.

Poslodavci osećaju potrebu da novi zaposleni budu dobro obrazovani, prilagodljivi, stručni, komunikativni, sposobni da donose odluke i spremni za stalno usavršavanje. Od obrazovanja se zahteva da pored prenošenja konkretnog, stručnog znanja i veština, doprinosi razvoju fleksibilnih ličnosti koje misle, komuniciraju i koje poseduju sposobnost za rad u timu. U temelju tehnološkog društva nameće se potreba računarske pismenosti, znanje matematike i prirodnih nauka, ali i dodatna potreba za intelektualnim veštinama kakve su umetnost, jezici i pisanje.

Za današnje društvo, za tzv. digitalno doba, važni su svestrani i prilagodljivi ljudi, koji su spremni da stalno uče. Jedino dobro obrazovani će biti dovoljno fleksibilni da odgovore na mogućnosti i nose se sa rizicima. Ako dopustimo studentima da budu otvoreni, da iznose smele, nove ideje i ako ih podstičemo na kritičko mišljenje i logičko zaključivanje, bićemo na tragu boljeg obrazovnog sistema. Postavljanje pitanja, podsticanje diskusije i rasprava pomažu studentima da oslobode svoju kreativnu energiju. U duhu krilatice: školuj se zbog stava a obuči zbog veštine.

Kako se razvijaju sredstva komuniciranja (televizija, internet, mobilni telefoni, onlajn igrice), mora se obratiti pažnja na činjenicu da mladi ljudi razvijaju druge veštine i imaju širu opštu kulturu nego đaci od pre nekoliko decenija. Nastavni planovi i programi ne prate ovaj razvoj, a način podučavanja se sporo menja. Zato je važno razvijati i nove nastavne metode. Na pitanje kako je postao naučnik, Isidor I. Rabi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, odgovorio je: majka posle škole nije pitala šta sam učio već da li sam danas postavio dobro pitanje! Postavljanje dobrih pitanja je učinilo da postanem naučnik.

Informaciono društvo omogućuje razvijanje sposobnosti da se nauči kako da se uči, a to znači prihvatanje novih načina pri obavljanju starih stvari ili novih načina za obavljanje novih stvari, kao i neprekidno lično usavršavanje. Danas razvoj ljudskog kapitala predstavlja prelaz iz informativnog u konceptualno digitalno doba. Neophodan uslov da se nauči kako se uči, jeste da se voli učenje ili bar da se u njemu uživa. A velika prednost u učenju jeste strast i radoznalost.

Perspektive razvoja visokog obrazovanja i nauke

Za strategiju visokog obrazovanja, istraživanja i nauke potrebna je vizija razvoja univerziteta i vođenje politike razvoja zajedno sa društvenim i ekonomskim ciljevima. Standardi visokog obrazovanja moraju biti usklađeni sa praksom najboljih univerziteta u Evropi. Ciljevi visokog obrazovanja su:

1) Kvalitet

* Kvalitet akademskog programa.

* Kvalitetno razvijanje i prenošenje osnovnih kompetencija i naučnog saznanja kroz nastavu i istraživanje (univerziteti su glavni izvori stručnog znanja i na naučnim informacijama utemeljenog mišljenja).

* Finansiranje dodatnog upisa na fakultete od posebnog interesa poput matematike, informatike, prirodnih ili tehničkih nauka uz učenje stranih jezika.

* Akademski ugled i prestiž, što podrazumeva kvalitet studenata, predavanja i naučni ugled nastavnog kadra.

2) Organizacija

* Kreiranje dva ministarstva:

(1) Ministarstvo prosvete (koje obuhvata predškolsko obrazovanje i vaspitanje, osnovnu i srednju školu).

(2) Ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku (koje će obuhvatiti univerzitetski nivo i naučne institute).

* Efikasna organizacija: rukovođenje i praćenje rezultata.

* Interes društva za visoki standard;

* Osnivanje vladinog fonda za poboljšanje efikasnosti predavanja i teorijsko istraživanje; ustanovljavanje dve vrste nagrada: za izvanredno podučavanje i izvanredno istraživanje;

* Društveno partnerstvo koje integriše vladu, preduzeća, naučnoistraživačke institucije i univerzitete (Jačanje veza između obrazovnih institucija, istraživačkih centara i privrede podsticanjem programa saradnje, što podrazumeva i izmene regulatornog okvira sa ovim ciljem.)

3) Autonomija

* Jačanje suštinske autonomije univerziteta u smislu raspolaganja imovinom i sopstvenim prihodima.

* Zakonsko formiranje jednog potpuno autonomnog tela koje može da nosi naziv Visoki univerzitetski savet (poput Visokog sudskog saveta) koje formiraju SANU i KONUS a koje će imati pravo predlaganja članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. (Visoki univerzitetski savet je savet sastavljen od devet članova, sve redovni profesori univerziteta i to tri iz SANU, tri Univerzitet u Beogradu, i tri rektora iz KONUSA – uključujući sadašnje i dosadašnje rektore. Nakon toga Visoki univerzitetski savet predlaže Narodnoj skupštini kandidate za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.)

* Donošenje novih programa i njihova realizacija; imenovanje rukovodstva univerziteta i fakulteta i integritet procedura za imenovanje i unapređivanje profesora.

* Povezivanje sa poslovanjem u domenu koji ne ugrožava autonomiju naučnog rada na univerzitetu, a zaradu usmeriti na master i doktorske studije;

* Otvorenost za raznolikost, kreativnost i inovacije.

4) Naučna delatnost

Naučna delatnost suštinski se odvija na univerzitetima i naučnim institutima. Analiza svih oblika istraživanja u Srbiji, uključujući teorijska, eksperimentalna i druge vrste istraživanja, kao i načine njihovog finansiranja i praćenja dala bi smernice za izradu plana projektnog i programskog finansiranja istraživanja i dobili bi pravičniju raspodelu između teorijskih i eksperimentalnih istraživanja. To bi omogućilo uključivanje drugih institucija, državnih i privatnih, u planiranje, organizaciju i finansiranje istraživanja.

5) Kontrola

* Odgovornost prema privatnim i državnim investicijama.

* Kontrola nivoa školarina na državnim univerzitetima.

Nužan korak za kvalitetan razvoj ljudskog kapitala je povećanje ulaganja u obrazovanje. Ali taj korak nije dovoljan. Povećanje ulaganja na svim nivoima zahteva dobru javnu upravu u institucijama obrazovanja, prioritete, primenu strategije i programirano finansiranje projekata. Infrastruktura obrazovanja/učenja podrazumeva pravnu regulativu, uređena prava i obaveze finansiranja od strane državnih, regionalnih i lokalnih struktura i fondova, izgrađenu mrežu ustanova, udruženja i fondacija koje realizuju programe.

EU svojom strategijom za pametan, održivi i sveobuhvatni rast nastoji da u obrazovanju dodatno unapredi saradnju i koordinaciju svojih članica i kandidata s obzirom na to da je prosveta u državnoj nadležnosti i predstavlja programe saradnje, a ne posebne, zajedničke nadnacionalne politike. Pametan rast znači da su jačanje znanja i inovacija pokretači našeg budućeg rasta. To uključuje unapređivanje kvaliteta obrazovanja, slobodan protok ljudi, znanja i tehnologija, veću mobilnost studenata, učenje stranih jezika, sticanje iskustva kroz studiranje i život u inostranstvu, izgradnju mreža, podizanje istraživačke infrastrukture i kvaliteta istraživanja, promovisanje inovacija i transfera znanja, maksimiziranje praktične koristi od istraživanja za mala i srednja preduzeća, javno-privatno partnerstvo, razvijanje karijere za istraživače, pristup jeftinim kreditima, digitalnu ekonomiju, kvalitetan pristup internetu itd. Naravno da univerziteti u Srbiji treba aktivno da sarađuju sa institucijama i fondovima EU, zbog učešća na projektima i unapređenja našeg obrazovnog sistema. Inovativnost i kreativnost su ključni za dalji razvoj obrazovnih sistema.

Inovacija podrazumeva upotrebu znanja i može biti inovacija proizvoda, inovacija procesa, inovacija marketinga ili inovacija organizacije. Inovacije, posebno u uslugama, su vezane za organizacione promene više nego za nove proizvode i procese. Kreativnost je složeniji i zahtevniji proces od prostog smišljanja pametnih ideja, inspiracije, spontane inventivnosti, razmišljanja van klišea ili inovativnosti. Idejno rešenje mora biti vredno i korisno, to jest svrsishodno i aktuelno. Kreativne industrije mogu biti u oblasti visoke tehnologije (na primer, kompjutersko programiranje i inženjering; istraživanja u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i proizvodnje zdrave hrane; razvoj medicine i biotehnologije; univerzitetsko obrazovanje i istraživanje itd.), ali i mikrobiznis, projekti, umetnost, zanati, dizajn, marketing, moda, film, muzika, sport, turizam, kulturna baština, usluge (finansije, zdravstvo, obrazovanje, državna uprava). Kreativnoj industriji su potrebni ljudi sa znanjem, ličnim idejama i iskustvom, pa se ona oslanja na trougao znanja: obrazovanje, istraživanje i razvoj. Jačanje ovog trougla ima pozitivan efekat na konkurentnost, smanjivanje siromaštva, socijalnu inkluziju i ekonomski razvoj. Najbolja ekonomska i socijalna politika Srbije je povećanje investicija u obrazovanje.

Postoji pozitivan uticaj obrazovanja na napredak društva i društvenu koheziju, produktivnost, nivo prihoda i životni standard zaposlenog, kao i na formiranje boljih navika, lični razvoj i smisao delovanja. Prva prednost ljudi koji su bolje obrazovani jeste činjenica da će oni biti zaposleni i imati veće zarade. Ne treba zanemariti i činjenicu da postoji rastuća podudarnost između vrsta stvari koje ljudi rade zato što vole da ih rade i vrste stvari koje donose ekonomsku prednost. Obrazovanje je povezano i sa drugim dobrima: boljim zdravljem, dužim životom, boljim kognitivnim razvojem dece, boljim investiranjem zarađenog novca, ispunjenošću i zadovoljstvom, boljim uslovima rada, brigom o životnoj sredini, kao i mnogim drugim povlasticama urbanog života.

Produktivnost će u najvećoj meri zavisiti od obrazovanja, bezbednosti i zdravlja, ali i pristojnih stambenih uslova, a prilika za razvoj koja im se pruža biće vodeće osećanje koje ih motiviše. Moderno građansko društvo odlikuju kontinuirane promene, odnosno, intelektualna sposobnost da se nijedna životna šansa, mogućnost ili pogodnost (bez obzira da li je reč o individualnim sposobnostima, talentima ili spoljnim prilikama) ne propusti, već iskoristi radi ostvarenja nekog duhovnog ideala. Napredak se sastoji od nove iskustvene provere ideja i znanja, mudrosti sa kojom se upotrebljava razum i postizanja vrednosti slobode i prosperiteta.

Autor je vanredni profesor na FEFA i profesor Matematičke gimnazije