Školujemo kadrove koji nedostaju

Prepoznali smo potrebu za školovanjem diplomiranih i master psihologa, ali na malo drugačiji način, sa što više prakse i vežbi nego na ostalim fakultetima u zemlji. Studije psihologije na Visokoj školi socijalnog rada obezbeđuju studentima najnovija savremena i stručna znanja iz oblasti istraživačke, pedagoške, organizacione i kliničke psihologije i omogućavaju dalje usavršavanje na master i doktorskim sudijama – kaže prof. dr Vladimir Ilić, osnivač i direktor Visoke škole socijalnog rada.

On ističe da je pored respektabilnog nastavnog kadra, studentima obezbeđena pedagoška praksa u obrazovnim ustanovama i stručna praksa u ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite.

Prema Ilićevim rečima, praktičan rad u predškolskim i školskim ustanovama dodatno osposobljava buduće psihologe za rad u obrazovnim institucijama i podršku deci u prevazilaženju problema sa kojima se suočavaju u predškolskom i školskom uzrastu.

Broj upisanih studenata na visokoškolske ustanove iz godine u godinu opada. Međutim, studije psihologije su i dalje među najpopularnijim prema broju prijavljenih kandidata. Ima li posla za vaše buduće diplomce?

– Po završetku studija, budući psiholozi biraće između niza poslova u sistemu socijalne zaštite, domovima i centrima za socijalni rad i kod svih pružalaca usluga socijalne zaštite, zatim, u kompanijama gde je njihova stručnost neophodna u proceni sposobnosti i motivacije zaposlenih, u agencijama za ispitivanje javnog mnjenja i društvenih stavova, kao i u institucijama obrazovanja, nauke, kulture, izdavaštva i medija. Zato ne čudi veliko interesovanje za studije psihologije koje u Srbiji vlada godinama unazad. Uporedo sa tim i tražnja za uslugama psihologa raste. Bilo da se radi o savetovanju ili radu u sektoru ljudskih resursa, izvesno je da će se ovo zanimanje i u budućnosti ceniti i biti jedno od najtraženijih.

U medijima se sve češće pojavljuju informacije o tome kako je mentalno stanje nacije ugroženo i kako su na našim prostorima stariji ljudi sve depresivniji, a mladi sve nezreliji i neodgovorniji.

– Sve više je onih kojima je psihološka pomoć potrebna zbog osećanja usamljenosti, problema sa pronalaženjem partnera, gubitka životne radosti…. Osim univerzalnih problema definisanja ličnog identiteta sa kojima se suočavaju mladi i adolescenti, njih muče i problemi emotivne prirode i problemi vezani za početak seksualnog života. Ovi problemi često izazivaju osećaj straha i besa, a pojačani su osećanjem neizvesnosti i strahom od budućnosti. Depresija koja postaje sve prisutnija posebno kod starije populacije, prema prognozama Svetske zdravstvene organizacije, uskoro bi mogla da postane druga bolest po učestalosti u svetu. Prema procenama ove organizacije iz 2017. godine, u Srbiji od depresije pati više od 400 hiljada građana, odnosno pet procenata ukupne populacije. Bez obzira o kom dobu se radi, psihološka stanja karakteristična za određene uzraste, dobila su u uslovima krize i pandemije svoju dramatičniju komponentu. Osećanje nemoći donosi najrazličitije psihološke probleme. Samoizolacija, socijalno distanciranje, smanjene mogućnosti za druženja, svakako su povećali neprijatna osećanja koja su se posebno manifestovala kod senzitivnijih osoba. Mnogi su, zato, a u težnji da olakšaju svoj život potražili pomoć psihologa koji svojim stručnim savetima pomažu svima koji nisu u stanju da se sami izbore sa kriznim situacijama.

Visoka škola socijalnog rada osnovana je sa ciljem da poboljša kvalitet obrazovanja u oblastima socijalnog rada i specijalne edukacije i rehabilitacije. Neobična orijentacija, s obzirom da smo svedoci da u privatnom sektoru visokog obrazovanja dominiraju menadžment i slični programi.

– Zvezda vodilja nam je bila da utemeljimo visokoškolsku ustanovu koja je jedinstvena na ovim prostorima po tome što će školovati zaista nedostajući kadar u polju društveno-humanističkih nauka, a u oblastima političkih nauka (socijalne politike i socijalnog rada), specijalne edukacije i rehabilitacije (logopedije i okupacione terapije) i psihološke delatnost. Ovo, naravno, nije fiksirano područje obrazovanja, tako da ćemo pored unapređenja akreditovanih studijskih programa, u budućnosti akreditovati i ostale koji će obrazovati kadar koji će se profesionalno baviti pružanjem pomoći onim članovima društva koji imaju životne teškoće ili nisu sposobni da sami ostvare kvalitetne uslove života. Da, neobična orijentacija, ali neko mora da se bavi ovim poslom iz filantropskih, a ne samo finansijskih razloga.

Pomenuli ste da postoji široko polje za zapošljavanje budućih psihologa. Kakva je u tom smislu perspektiva za studente ostalih studijskih programa koji se školuju na Visokoj školi socijalnog rada?

– Socijalni radnici imaju dosta prostora za zapošljavanje u sistemu socijalne zaštite, u ustanovama za smeštaj starih lica, lica ometenih u razvoju i dece bez roditeljskog staranja. Veliki broj socijalnih radnika je otišao u penziju, a još uvek je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Sve veći broj usluga socijalne zaštite tzv. otvorenih oblika socijalne zaštite koji se realizuju na lokalnom nivou, iziskuje potrebu za zapošljavanjem socijalnih radnika. Tu su i podzakonska akta koja, na primer, nalažu da u centrima za socijalni rad od ukupnog broja stručnih radnika mora biti minimum 50 odsto diplomiranih socijalnih radnika, a to se u mnogim centrima ne poštuje jer ih nema u lokalnoj sredini. Paralelno sa svim našim nastavnim i nenastavnim aktivnostima, uskoro pokrećemo kampanju da svaka zdravstvena ustanova, policijska uprava, kasarna, predškolska ustanova, škola, jedinica lokalne samouprave i preduzeće koje zapošljava preko 50 zaposlenih ima minimum jednog zaposlenog diplomiranog ili master socijalnog radnika. Činjenica da u Srbiji ima sve više dece sa poremećajem govora i da je standard da u razvijenim zemljama na svakih 4.000 do 5.000 stanovnika postoji jedan logoped, a kod nas jedan logoped pokriva populaciju od oko 20.000 stanovnika, dovoljno govori u prilog tome kolika je potreba za diplomiranim i master logopedima. Jedini smo u jugoistočnoj Evropi, koji školujemo diplomirane i master terapeute i izuzetno smo ponosni na tu činjenicu. Ljudima u stanju socijalne potrebe, kojih je nažalost mnogo, nije dovoljna pomoć sadašnjeg terapeutskog kadra koji se bavi samo pružanjem pomoći osobama sa fizičkim problemima, već je spektar problema mnogo širi od fizičkih, a okupacioni terapeuti se upravo školuju da popune tu prazninu. Trenutno se trudimo da utičemo na donosioce zakonske legislative da ovo novo zanimanje implementira u sve neophodne oblasti.

Kome su namenjeni programi kratkih studija?

– Imamo osam kratkih programa studija: kognitivna rehabilitacija, negovatelj za stara i bolesna lica, podsticanje razvoja predveština pisanja, savetnik za porodice, senzorna integracija, aktivnosti svakodnevnog života osoba sa invaliditetom, bolesti zavisnosti i slušni akustičar su, takođe, jedinstveni na obrazovnoj mapi Srbije. Oni imaju za cilj da povežu visoko obrazovanje i tržište rada. Kratke programe može da upiše svako ko ima završenu četvorogodišnju srednju školu i želi da se usavrši u nekoj oblasti, ali i oni sa višom ili visokom stručnom spremom, ako žele usavršavanje u svojoj ili nekoj drugoj grani. Kratki programi na Visokoj školi socijalnog rada organizuju se u obimu od 300 časova aktivne nastave i traju tri meseca. Polaznik na kraju stiče sertifikat sa opisom posla za koji je osposobljen i kompetentan. Cilj ovih kratkih programa jeste da se u kratkom periodu omogući efektno i efikasno obrazovanje i obuka stručnjaka za konkretan posao, koji po nivou kompetencija i složenosti odgovara visokom obrazovanju, a na osnovu iskazane potrebe poslodavaca. Ukoliko polaznik kasnije želi da upiše fakultet ili visoku školu akademskih studija, a isti ili sličan predmet već postoji u kratkom programu koji je završio, visokoškolska ustanova može da mu prizna ispit.

Kako vidite razvoj sistema socijalne zaštite u Srbiji, imajući u vidu probleme koji pogađaju društvo i pojedinca, uključujući i aktuelni problem sa koronom?

– U ovom trenutku je neophodno napisati i usvojiti dobru strategiju razvoja sistema socijalne zaštite, koja bi obuhvatila sve zakone, mere i prakse kojim se pojedinci štite od glavnih životnih rizika kao što su bolest ili povreda i sa njima povezani finansijski rizici, gubitak posla, invalidnost, rat, poplave, korona… U izradi ove strategije treba da učestvuju svi neposredni učesnici u socijalnoj zaštiti. Nakon usvajanja ovakvog dokumenta treba razraditi akcioni plan sa jasnim rokovima realizacije aktivnosti i, naravno, obezbediti sredstva za primenu tog plana. Kad ovako nešto kažem zvuči jednostavno i teoretski već puno puta ispričano, čak u nekim prethodnim periodima u Srbiji i donekle sprovedeno, ali je vrlo realno i izvodljivo u nekom budućem srednjoročnom periodu to uraditi. Naš doprinos razvoju sistema u ovoj fazi postojanja Visoke škole socijalnog rada je školovanje kvalitetnih kadrova koji će učestvovati u aktivnostima radi predupređenja životnih teškoća ili prevazilaženja nepovoljnih posledica socijalnih razlika.

Predmeti

– Studijski program psihologija obuhvata 54 predmeta, raspoređena u osam semestara četvorogodišnjih osnovnih akademskih studija. Usaglašen je sa studijskim programima priznatih svetskih univerziteta i sadrži kurseve iz percepcije, kognicije, učenja i mišljenja, istraživačke metodologije, statistike, psihometrije, psihologije ličnosti, psihologije rada, socijalne psihologije, razvojne psihologije, pedagoške psihologije, biološke psihologije, istorije psihologije, kliničke psihologije, psihopatologije itd. – kaže prof. dr Vladimir Ilić.