Skoro 400 kilometara vodovodnih cevi u Beogradu od materijala koji je odavno povučen iz upotrebe: Ima li razloga za brigu? 1Ilustracija Foto: Vladimir Maričić/Danas

Skoro 400 kilometara vodovodne mreže ispod Beograda čine azbestno-cementne cevi. Reč je o materijalu koji je odavno povučen iz upotrebe. U budućnosti će biti zamenjene onim od savremenih materijala, kažu u Beogradskom vodovodu.

U sistemu beogradskog vodovoda ima oko 380 kilometara azbestno-cementnih cevi. Uglavnom su postavljene 60-tih i 70-tih godina prošlog veka.Taj materijal se više ne koristi.

„On nije direktno toksičan, već je problem kada njegove čestice, koje su po svojoj prirodi sitne, igličaste, dođu u naš organizam“, kaže dr Konstantin Ilijević sa Hemijskog fakulteta.

Ističe da te čestice zbog igličaste strukture imaju tendenciju da se zabijaju u tkiva, a organizam se brani tako što ih obloži zaštitnom opnom, objašnjava Ilijević.

„Ali, zbog svoje igličaste prirode probijaju tu opnu i ponavljaju te mikropovrede, što dovodi do niza upalnih procesa“, kaže sagovornik RTS-a.

Ilijević objašnjava da je azbest najčeće vezan za zagađenje koje dolazi iz vazduha.

Cevi krte i neotporne na promene temperature i pritiska

Azebst u cevima je izlovan i ne postoji mogućnost da se pojavi u vodi za piće, kažu u Beogradskom vodovodu.

Izvršni direktor za vodovodni sistem JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Branimir Sević kaže da svi azbestno cementni cevovodi koji su ugrađivani tih godina imaju unutrašnju cementnu zaštitu.

„Sama pijaća voda je fizički odvojena od azbest cementnog materijala, takođe ne postoji mogućnost da delovi azbest cementnog materijala dođu u kontakt sa pijaćom vodom“, objašnjava Sević.

Najveći problem je, zapravo, u održavanju ovakvih cevovoda. Krti su i neotporni na promene temperature i pritiska. Lako se stvaraju pukotine koje mogu da dovedu do eksplozije cevi u dužini i do desetak metara.

U prethodnom toplotnom talasu najviše kvarova bilo je upravo na ovim cevovodima.

„U pitanju su otkidanja čitavog jednog dela materijala koji dovodi do neminovnosti zamene tog dela cevovoda“, kaže Sević.

Objašnjava da se sami defekti na azbestno-cementnim materijalima ogledaju u isecanju i zameni savremenim materijalima tog jednog parčeta koje je najčešće od dva pa do 10 metara.

Azbestni cevovodi najviše su korišćeni u naseljima u opštinama Čukarica, Zemun, Surčin i na levoj obali Dunava.

Trenutno ekipe Beogradskog vodovoda postavljaju nove, izgrađene od savremenih materijala u Ostružnici, Velikoj Moštanci, Umci i Barajevu, a u planu je da se azbestne cevi zamene u celom gradu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari