Škoro: „Pravo“ novinarstvo postoji još „samo u tragovima“

On je u serijalu razgovora o medijskoj sceni Kiosk ocenio da „pravo, izvorno novinarstvo“, onako kako ga je on učio postoji „samo u tragovima“.

Zato se ljudi iznenade, primećuje Škoro, kada Ljubica Gojgić postavi neka pitanja premijerki Ani Brnabić, „pa je to događaj nedelje i meseca, a ona samo radi ono što bi svi drugi trebalo da rade i da pitaju“.

Uz ocenu da su svi zaboravili kako izgleda prava informacija, ukazao je da se tekstovi prave „na osnovu objava na Tviteru“, a prilozi na televizijama tako što neki građanin snimi događaj, „pa se to tumači“.

Upitan koliko su građani zaista zainteresovani da budu objektivno informisani, Škoro je zapazio da građani „upijaju ono što im se ponudi“.

Na strani vlasti, predočio je, postoji „kompletno ubijanje svake informacije, dovođenje svega i svačega u sumnju gde ne znate šta ste pročitali“.

Prema njegovom mišljenju, vrlo je mali broj ljudi koji zaista želi da sazna istinu, jer su i sopstvena i one druge istine „bolne i ljudi beže od toga“, pa će uvek radije da pristanu „da im neko ponudi lakšu notu koju će moći da prihvate“.

Zbog toga je medijska scena „zatrovana do kraja“, upozorio je i dodao da se stiče utisak da građani nemaju potrebu da se informišu, ali da bi drugačije reagovali kada bi imali drugačiju ponudu.

Očekivanja da će Evropska unija (EU) pomoći da se poboljša stanje u medijima, Škoro je ocenio kao nerealna i naveo da to se pokazalo i u političkim pregovorima.

„Evropa je praktično rekla Vučiću da krade i dalje, da ih se to ne tiče i da može da radi šta hoće. Tako je i sa medijskom scenom, i ako mi nemamo potrebu da našu kuću prilagodimo sebi, zašto bi neko iz Luksemburga, Strazbura ili Brisela to ovde rešavao“, rekao je Škoro.

Podsetio je da predstavnici EU „dođu ovde da se lepo zabave“ i ocenio da ih vlast „lepo počasti na razne načine, prema prilikama i prema ljudima“, i da predstavnike EU više od toga „ne zanima“.

Govoreći o pretnjama upućenim novinarima, Škoro je naglasio da „celo nasilje dolazi od jednog čoveka“ i da je „predsednik države inspirator“.

Upozorio je da se ljudi, kada vide kako se Vučić ponaša prema novinarima „i šta im sve govori“, identifikuju s njim „i misle da je to dozvoljeno, normalno i pristojno“.

Istakao da se više ne zna od koga preti opasnost novinarima, a kada je vrh države inspirator odnosa prema novinarima, „moguće je da vas najobičniji čovek pljune, udari, pregazi kolima, ako se uznemirio gledajući nešto na televiziji, i smatra da ste neprilično postavili pitanje i uvredili njegovog lidera“.

Ocenio je da opozicija mora da promeni model u pristupu prema medijima, ali je dodao da ona za to „ili nema vremena, ili neće da radi ili radi na način koji je već viđen“.

Kako se izrazio, više ne prolaze „veze sa novinarima“, da svako „ima svog novinara da ubacuje priče koje su namenjene uskom krugu ljudi, da bi se zametnula neka kavga ili zataškala moguća neprijatnost „.

Prema njegovom stavu, nema prodora i želje da se napravi „ozbiljna novina“, da se ulože pare „ali ne u opozicionu novinu u kojoj se slikaju opozicioni prvaci“.

U takvim novinama, naveo je, trebalo bi da budu informacije za one koji žele da budu informisani, a koji inače moraju da sakupljaju informacije po portalima i društvenim mrežama i da ih onda ukrštaju.

On veruje da bi ljudi bili spremni to da plate, da ne bi bilo lako naći štamparije, „svi znamo koji su problemi“, ali da „suštinski postoji glad za informacijama“.

Škoro je zaključio da će se teško bilo šta promeniti „ukoliko ne promenimo ljude koji rade u medijima, a oni moraju da promene odnos u redakcijama, a onda mora da se promeni odnos društva prema njima da bi se kruga zatvorio i zavrtela potpuno drugačija priča“.