Foto: Z.S.M.Skraćenje izolacije i karantina na sedam odnosno pet dana stručno je opravdana, ali i iznuđena mera u vreme eksplozivnog širenja omikron soja, koji je poslao desetine hiljada ljudi na bolovanje. Istovremeno, kako će ta mera izgledati u praksi i da li će ići na štetu obolelih zavisi od organizovanosti zdravstvenog sistema, ali i sklonosti poslodavaca da se pridržavaju zakona, smatraju sagovornici Danasa.
Vlada Srbije izmenila je postojeće propise tako da se izolacija za obolele od kovida 19 skraćuje sa 14 na sedam dana. Takođe doneta je i odluka da karantin za kontakte obolelih umesto prethodnih deset, sada traje pet dana. Pri tome, kontakti zaraženih ne moraju u karantin ako su vakcinisani, ako su preležali kovid ili ako imaju antitela.
Slične mere donesene su prethodnih nedelja i u drugim državama sveta. Američki centar za kontrolu bolesti tako je skratio period izolacije i za obolele i za njihove kontakte na pet dana.
U Srbiji je odluka o skraćenju karantina obrazložena činjenicom da je malo verovatno da su inficirani omikron sojem zarazni duže od deset dana.
Kako piše u Stručno-metodološkom uputstvu za sprečavanje i kontrolu unošenja kovida 19, kojim je definisano trajanje karantina za kontakte, procenjuje se da su zaraženi delta varijantom „najzarazniji tokom ranih stadijuma infekcije, sa vrhuncem zaraznosti 2,1 dan pre pojave simptoma“, te „da održavaju visoko virusno opterećenje do sedmog dana nakon pojave simptoma.“ „Rezultati studija ukazuju na malu verovatnoću da su pacijenti sa blagim do umerenim simptomima kovida 19 zarazni duže od deset dana nakon pojave simptoma“, stoji u dokumentu.
Odgovarajući na pitanje da li je ovakva mera opravdana, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić takođe podseća da je pokazano da zaraženi delta sojem nisu infektivni nakon deset dana, a da se isto očekuje i za inficirane omikron sojem. On međutim kaže i da je ovakva odluka doneta, pre svega, jer nema ko da radi.
– Značajan broj građana je ili zaražen ili je u izolaciju zbog kontakta sa obolelim. Javne službe, privreda prosto ne mogu da funkcionišu, kaže dr Panić.
Pored ostalih i zdravstvo sve teže funkcioniše, jer kako objašnjava Danasov sagovornik, u kraljevačkoj bolnici, u kojoj je on zaposlen, prekjuče je bio poslednji dan kada je rađen redovni program, dok se od juče operišu samo hitni slučajevi. Razlog je taj što je oko 30 odsto zaposlenih „van stroja“.
Izmenjenim propisima posebno su obuhvaćeni zdravstveni radnici i zaposleni u službama socijalne zaštite, i za njih su pravila donekle različita. Oni naime mogu da okončaju izolaciju usled bolesti nakon sedam dana, ali samo ako imaju negativan PCR test.
U slučaju pozitivnog rezultata PCR testa, ostaju u izolaciji do desetog dana kada se izolacija prekida bez testiranja, stoji u poslednjoj verziji Uredbe o sprečavanju širenja kovida 19.
Osvrćući se na sprovođenje poslednjih odluka u praksi, dr Panić kaže da tu može da nastane problem.
– Veoma je važno da se ovakve nove mere sprovode u kontrolisanim uslovima sa odgovarajućom trijažom za koga je opravdano da se vrati na posao posle nedelju dana, a za koga nije. Kod nas to međutim nije slučaj i dosta toga se radi zbrda-zdola. Tako se stvara opasnost da se na posao vraćaju oni koji nisu sposobni da rade pa se onda postavlja i pitanje kako će taj prerani povratak na radno mesto uticati na njihovo zdravlje, kaže dr Panić.
Na drugoj strani stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže da su lekari ti koji treba da procene da li je pacijent spreman da se vrati na posao nakon nedelju dana ili mu treba produženje bolovanja.
– Ako poslodavac primorava zaposlenog da se vrati na posao pre nego što mu je zaključeno bolovanje, onda je to u domenu nezakonitosti. Sama ova mera međutim ne otvara ništa veći prostor nego što je ranije postojao za poslodavce da krše zakon. Takvih primera smo imali dosta na početku pandemije, u određenim situacijama reagovala je i policija i sanitarna inspekcija. Možemo se samo setiti šta se dešavalo u Juri. Međutim, takvih slučajeva je sada dosta manje. Možda zato što su i sami poslodavci shvatili da im se ne isplati da primoravaju obolele radnike da rade jer će im se tako ubrzo razboleti i ostali zaposleni, zaključuje Reljanović.
Proslave neće doneti dobit
Dr Rade Panić kaže i da je Srbija imala vremena da se pripremi za dolazak omikron soja, ali da to nije učinjeno. On takođe izražava sumnju u zvanične brojeve, podsećajući da je tri dana nakon proslave Nove godine došlo do neverovatnog povećanja broja zaraženih. „Moguće je da je situacija bila znatno gora, i da je bilo i više zaraženih i pre Nove godine, ali da se to prikrivalo kako bi se proslave neometano organizovale, i kako bi pare legle u džep ugostitelja, zabavljača, ali i sa njima povezanih političara. Kaže se da je Beograd zaradio 100 miliona od dočeka, ali mnogo više će koštati zdravstvena nega svih koji su oboleli zbog tog dočeka, dodaje dr Panić.
Kakva je praksa u drugim zemljama?
U Uputstvu se prenose iskustva iz sveta pa se tako navodi da su sličnu odluku o skraćenju izolacije donele i druge zemlje. „U Velikoj Britaniji period izolacije i mera karantina traju deset dana uz mogućnost skraćenja na sedam dana, ukoliko je osoba negativna na dva uzastopno urađena brza antigenska testa i to šestog i sedmog dana trajanja izolacije ili karantina. U Francuskoj i Japanu period izolacije je određen na deset dana, dok je na Novom Zelandu deset dana, ako je osoba potpuno vakcinisana (uključujući 72 sata bez simptoma), ali 14 dana ako osoba nije vakcinisana (opet uključujući 72 sata bez simptoma)“, piše u ovom dokumentu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
