Češka televizija (ČT) prikazala je u nedelju uveče kontroverzni dokumentarac Oteto Kosovo koji je proletos bio hit na internetu, dok je ČT, iako ga je sufinansirala, zbog „tendencioznosti“, oklevala nekoliko meseci da ga uvrsti u program. Dokumentarnom filmu češkog režisera Vaclava Dvoržaka koji daje isključivo srpsko viđenje kosovske tragedije ČT na kraju je našla protivtežu u francuskom dokumentarcu Kosovo – crna rupa Evrope.
Češka televizija (ČT) prikazala je u nedelju uveče kontroverzni dokumentarac Oteto Kosovo koji je proletos bio hit na internetu, dok je ČT, iako ga je sufinansirala, zbog „tendencioznosti“, oklevala nekoliko meseci da ga uvrsti u program. Dokumentarnom filmu češkog režisera Vaclava Dvoržaka koji daje isključivo srpsko viđenje kosovske tragedije ČT na kraju je našla protivtežu u francuskom dokumentarcu Kosovo – crna rupa Evrope.
Njegov autor Boduen Kenig je za razliku od Dvoržaka sakupio ispovesti i Srba i kosovskih Albanaca sa obe strane Ibra u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici. Uz ta dva dokumentarca, ČT je u okviru tematske večeri „Kosovo – nezaceljena rana na telu Evrope“ organizovala debatu u koju je pozvala bivšeg izvestioca za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji Jiržija Dinstbira, istoričara Jana Pelikana i analitičara iz praškog Instituta za međunarodne odnose Filipa Tesarža.
Učesnici debate istakli su da Oteto Kosovo, oko koga se u maju, kada je postavljen na video portal JUTJUB, digla u Češkoj velika prašina, čini medveđu uslugu samim Srbima na Kosovu. Razlog nisu ispovesti samih Srba u filmu ili korišćeni materijali RTS-a, već tendencioznost pratećeg komentara.
Pristrasnost nije rešenje
– Mislim da je važno što se u dokumentarcu govori u kakvoj situaciji žive kosovski Srbi, da su od 1999. godine isterivani, da su ubijani, uključujući tu i masovna ubistva, da su im uništavane crkve. Dobro je što se govori i o martu 2004. i o tome kako je zatajila međunarodna zajednica, rekao je Filip Tesarž.
Taj analitičar upozorio je, međutim, da Oteto Kosovo u stvari iznenađujuće malo govori o stradanjima i sadašnjem položaju Srba.
– Ako želimo da ispravimo pristrasne poglede na Kosovo, neće nam to poći za rukom, ukoliko damo isti takav pristrasan pogled, samo sa druge strane, zaključio je Tesarž.
Ugledni češki balkanolog Jan Pelikan demantovao je da je sarađivao na filmu, kako su naveli njegovi autori i naglasio da je Dvoržaka upozorio na tendencioznost, tako da se saradnja svela na to da mu je samo u scenariju ispravio dvadesetak pogrešnih podataka.
– Rekao sam mu da je nastojanje da unese pogled drugačiji od uobičajenog u češkim medijima kontraproduktivno, kada je toliko jednostrano i tendenciozno, ako je to pogled samo iz jednog ratnog rova, kazao je Pelikan.
– Kada režiseri prave film o holokaustu, takođe ne daju prednost ubicama, već žrtvama, odbio je režiser Dvoržak kritike da je njegov film tendenciozan, a sve žrtve koje su tokom kosovskog sukoba pale među kosovskim Albancima označio je sinoć za „teroriste ili njihove žive štitove“.
Jirži Dinstbir i Filip Tesarž složili su se da dokumentarac bez obzira na tendencioznost ipak unosi u raspravu o Kosovu u češkoj javnosti bar momenat koji je nedostajao – obraća pažnju na položaj kosovskih Srba.
– Informiše se o tome da stvari nisu bile tako jednostavne, kako se deset godina kod nas prikazuju, rekao je Dinstbir.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.