„Skretanje pažnje sa krize u zemlji“: Ko je i kako do sada sprečavao da se pokrene akcija navodne borbe protiv korupcije?

Sagovornici Danasa su saglasni da su oni „držani u fiokama“ tužilaštva, a da se sada izvlače, i to selektivno, samo da bi se skrenula pažnja sa krize u zemlji i opšteg nezadovoljstva građana koje su pokrenuli studentski protesti.

Niko od njih ne veruje da država ima ozbiljnu nameru da se obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Ipak, smatraju da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal moralo da pokrene istragu oko toga ko je uticao na to da određeni slučajevi do sada miruju, a mnogi od njih, oni bitniji, verovatno i dalje ostanu na čekanju.

Advokat Borivoje Borović kaže da je „manir ove vlasti“ da veliki broj predmeta koji se odnose na zloupotrebe službenog položaja ili neka ozbiljnija krivična dela, upravo drže u fiokama.

– To može da drži samo tužilac, a tužilac uvek prima nalog aktuelne izvršne vlasti ili čak vrha države. Da smo svedoci tome vidimo i iz predmeta kao što je Koluvijin, gde se umešao i sam državni vrh da komentariše njegov pritvor. Vidimo da su ti postupci koji su procesuirani, traju unedogled. A kada su u pitanju oni koji se drže u fiokama, tu ima prostora za tužioca za organizovani kriminal, međutim, ne verujem da on ima takvu slobodu, da u ovom „istorijskom„ trenutku, pokrene borbu protiv političke korupcije. Svaki predmet u kom pripadnik SNS-a vrši ozbiljno krivično delo, a nalazi se u fioci, iza sebe nosi korupciju, kaže Borović za Danas.

On podseća i da je Europol odavno dostavio tužilaštvima u Srbiji materijal iz kog se vidi da su mnogi političari imali direktan kontakt sa kriminalnim grupama.

– Ali, pošto politička volja iz Evrope nije trenutno takva da se procesuiraju upravo ljudi iz vrha policije ili pravosuđa, kao što je to slučaj u CG, onda ima nemo tužilaštvo i nemo pravosuđe, zaključuje sagovornik.

Jasmina Paunović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva, tvrdi da su svi ti predmeti stajali u fiokama višeg javnog tužioca, ne kod tužilaca pojedinačno, jer je on imao kontrolu nad svim tim predmetima.

– Primera radi, protiv Stajića ne postoji jedna prijava, postoji 15 ili 16 prijava koje stoje još iz perioda 2016. ili 2017. godine, i posle je vršena selekcija gde ima dela, a gde nema. Definitivno je svaka borba protiv korupcije dobrodošla, ali pod uslovom da se od toga ne prave igrokazi. Ovo je jednostavno bacanje prašine u oči narodu zbog sveukupne situacije. Što se tiče Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ono bi trebalo da makar pokrene istragu oko toga zašto su slučajevi stopirani, ali do toga neće sigurno doći, jer se već zna ko ih je držao u fioci, i bar u ovom trenutku u tom delu se ništa neće dirati. Ne možete protiv toga ko je zadržavao predmete da pokrećete neku predistragu, kada znate da je on glavni javni tužilac. Ovo je sve skupljanje jeftinih poena, čoveka koji osluškuje šta vlast diktira. To govorim kao neko iznutra, ko zna ko šta radi i na koji način, napominje Paunović.

Tužiteljka ističe da je, primera radi, protiv Grčića tek sad doneta naredba za sprovođenje istrage, a krivična prijava sa kompletnim dokazima stoji od 2022. godine.

– Pa nemojte mi reći da je to iskrena borba protiv korupcije. Sve se ranije znalo, ali se ćutalo. Što se sad pokrenulo, pa verovatno je u pitanju trgovina, jer svaki predmet ima svoje vreme. Na primer, kao dokaz tome što sam rekla ide činjenica da u roku od pet dana imate pokretanje pet predmeta. Predistraga je završena odavno i sada imate per vrlo ozbiljnih predmeta koje pokrećete u pet radnih dana. To znači da se oni stajali u fioci. To isto znači da smo svi mi oslobođeni da određena krivična dela radimo jer pitanje kad ćemo doći na red i da li će neki od nas eventualno doći na reda. Prosto, ako se bavite krivičnim delima, vi ste rasterećeni, pitanje da li će vaš predmet doći na red za pet, šest godina.To je upravo ta pravna nesigurnost i ono što ohrrabruje umesto da sprečava i čini generalnu prevenciju protiv izvršenja krivičnih dela, navodi Paunović.

VJT: Netačni navodi da se predmeti drže „u fiokama“

„Kada su u pitanju aktuelne akcije hapšenja, potpuno su netačni i paušalni navodi – da se „vade“ slučajevi stari više godina, gde su optuženi mogli da budu procesuirani mnogo ranije, ali da su se ti predmeti „držali u fioci“ da bi mogli po potrebi, kakva je sada, da se aktiviraju“, naveli su iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, u odgovoru Danasu.

Dalje piše da je posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formirano 1.marta 2018.godine u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije za teritoriju nadležnosti četiri apelaciona javna tužilaštva, od kada neprestano sprovodi provere, predistražne postupke, proaktivne istrage, istrage i podiže odgovarajuće optužne akte u mnogobrojnim koruptivnim predmetima.

„Navedeno je lako proverljivo uvidom u godišnje izveštaje VJT u Beogradu, kao i u redovna saopštenja koja se objavljuju na internet prezentaciji Višeg javnog tuzilastva u Beogradu u onoj meri u kojoj je to moguće, a da se ne ugroze krivični postupci.“, piše u odgovoru.

„Što se tiče tvrdnji da predmete na „stend baju“ drže pojedini nadležni tužioci, odnosno da ih je mogao stopirati samo glavni javni tužilac, i to u dogovoru sa nosiocima izvršne vlasti ističemo sledeće:

Predmeti sa elementima korupcije su, kao prvo, po pravilu izuzetno složeni kako na polju otkrivanja (što je u najvećem broju slučajeva u nadležnosti policije) a još više složeni na polju dokazivanja, odnosno prikupljanja dokaza koji će po svom kvalitetu u zavisnosti od faze postupka, imati odgovarajući kvalitet stepena sumnje, a do optuženja i u fazi glavnog pretresa takav kvalitet da uveri sud da je optuženi izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret i da se tako dođe do osđjujuće presude koja je i glavni cilj ovog složenog i često dugotrajnog postupka prikupljanja dokaza.

Ta složenost se ogleda u obimnosti dokumentacije, u činjenici da tužilastvo u složenim predmetima sarađuje kako sa MUP, tako i sa Poreskom policijom, često i drugim državnim organima, što sve može trajati od nekoliko meseci pa i do nekoliko godina, naročito u npr. slučajevima kada postoji potreba da se putem međunarodnih zamolnica zatraži pomoć u krivičnim stvarima od druge države, od kojih zavisi sveobuhvatnost prikupljanja i analiza dokaza.

Dakle radi se o multisektorskom pristupu koji se po metodologiji značajno razlikuje od procesuiranja drugih tzv. krivičnih dela iz oblasti opšteg kriminala“, objašnjavaju iz VJT.

Dalje se navodi da je Javno tužilaštvo „samostalan državni organ i javni tužioci su samostalni u postupanju, te niko izvan javnog tužilaštva ne sme da vrši uticaj na javne tužioce“.

„Što se tiče pritisaka, svaki javni tužilac je dužan kako svojim ličnim, tako i profesionalnim integritetom da odoli bilo kojoj vrsti pritisaka.

„Najzad, pošto se u javnosti takođe mogu čuti neki komentari u vezi sa finansijskim istragama, ističemo da su one imperativnim propisima obavezne kada su za to ispunjeni zakonski uslovi, te iako su formalnopravno tajne, one su svakako u određenim situacijama izvesne. Naravno, podaci prikupljeni u okviru finansijskih istraga ostaju tajni“, kažu iz VJT.

Na kraju, napominju da, kada je u pitanju stvarna nadležnost VJT u Beogradu, da su predmeti za koje se špekuliše da li su u nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – POSK, upravo dostavljeni na nadležnost od strane Javnog tužilaštva za organizovni kriminal.