Ministarka Obradović: Novi zakoni unaprediće kvalitet izbornog procesa

Obradović je istakla da je najznačajniji i najobimniji Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom na to da se njime uređuju sva ključna pitanja izbornog sistema, a primenjuju se i na izbor predsednika Republike i na lokalne izbore.

„U skladu sa Kodeksom dobre prakse u izbornim pitanjima Venecijanske komisije prema kojem osnovni aspekti izbora ne bi trebalo da se menjaju manje od godinu dana pre izbora, zakon je zadržao dosadašnja zakonska rešenja koja se mogu i smatrati osnovnim postulatima našeg izbornog procesa: Republika Srbija kao jedna izborna jedinica, glasanje za izborne liste sa kojih se mandati narodnog poslanika dodeljuju kandidatima prema njihovom redosledu na listi, primena sistema najvećeg količnika za raspodelu mandata i izborni cenzus od tri odsto“, rekla je Obradović.

Ministarka je dodala da su zadržana rešenja o raspisivanju izbora i kandidovanju, tako da će izborne liste i dalje moći da podnesu registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka i grupe od najmanje deset građana.

„Za podnošenje izborne liste i dalje će biti potrebno 10.000 overenih izjava birača, ali će se uz izbornu listu dostavljati znatno manja količina prateće dokumentacije za kandidate za narodne poslanike, što će zainteresovanim učesnicima na izborima bitno olakšati i ubrzati pripremu kandidature. Bitnu novinu predstavlja olakšano kandidovanje za političke stranke nacionalnih manjina. Smanjuje se broj potrebnih izjava birača za proglašenje manjinske izborne liste, sa deset na pet hiljada izjava, čime se dosledno zaokružuje princip pozitivne diskriminacije nacionalnih manjina“, rekla je ministarka.

Obradović je dodala da se predlažu značajne novine u pogledu organa nadležnih za sprovođenje izbora, jer je ODIHR prepoznao u svojim izveštajima,da je nedostajao je međuorgan kao prirodna spona između RIK-a, kao centralnog izbornog organa, i više od 8.000 biračkih odbora u 161 jedinici lokalne samouprave.

Zato je predloženo davanje značajnih nadležnosti opštinskim i gradskim izbornim komisijama u sprovođenju izbora na republičkom nivou.

Ministarka je pohvalila nova rešenja kada je reč o sastavu RIK-a, jer će se, istakla je, poštovati približno jednaka zastupljenost polova, a biće zastupljeni i predstavnici vanparlamentarnih stranaka.

Još jedna novina je pravilo da jedan birač može da svojim potpisom podrži više izbornih lista, a ne samo jednu, kako je do sada propisano zakonom.

„Ovakvo rešenje predstavlja usaglašavanje sa međunarodnim standardima Venecijanske komisije, na čemu ODIHR insistira u skoro svim izveštajima. Međutim, ovakvo rešenje je naišlo na nerazumevanje i oštro protivljenje predstavnika opozicije, usled čega je Vlada Srbije spremna da se ova odredba izmeni i vrati postojeće rešenje, što je i predložio narodni poslanik Vladan Glišić u jednom od svojih amandmana“, rekla je Obradović.

Po pitanju raspodele, dodeljivanja i prestanka mandata narodnih poslanika, kako je istakla, zakona ne predviđa nikakve novine, zadržava se cenzus od tri odsto, pravila o ostavci poslanika ostaju nepromenjena, a manjinske izborne liste će u raspodeli mandata učestvovati bez obzira na broj osvojenih glasova, uz uvećanje količnika za 35 odsto onim manjinskim listama koje su osvojile manje od cenzusa.

Opšti rok za ulaganje prigovora biće produžen sa 24 sata na 72, a rok za žalbu Upravnom sudu sa 48 sata takođe na 72 sata.

Kada je reč o izboru predsednika Republike nema suštinskih novina, kazala je Obradović.

„Novina je predlog da se redosled kandidata na listi kandidata, odnosno glasačkom listiću više ne utvrđuje žrebom, već prema redosledu proglašenja, što je princip koji važi na parlamentarnim i lokalnim izborima. Međutim, taj predlog je naišao na oštru kritiku određenih delova opozicije, koja insistira na tome da se institut žreba zadrži u predsedničkim izborima, što predstavlja zahtev koji je za Vladu prihvatljiv, tako da će Vlada verovatno prihvatiti i taj amandman narodnog poslanika Vladana Glišića“, rekla je ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović predstavila je danas u Skupštini Srbije Predlog izmena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, kojim se predviđa izmena koeficijenata za obračun i isplatu plata zaposlenih koji obavljaju prateće pomoćno–tehničke poslove u državnim organima.

„Na predloženi način doprinosi se ostvarivanju načela uspostavljenog opštim propisom o radu, koji podrazumeva ostvarivanje jednake zarade za isti rad ili rad iste vrednosti, s obzirom da se zarada slične vrednosti omogućava za obavljanje poslova nameštenika koji su iste ili slične složenosti kao poslovi koji obavljaju državni službenici u odgovarajućem zvanju“, rekla je Obradović pred poslanicima.

Objasnila je da se pravi razlika u odnosu na poslove nameštenika za koje se zahteva osnovna škola i niži nivo kvalifikacija, a čija isplaćena plata je bila izjednačena sa nameštenicima čiji poslovi zahtevaju srednje stručno obrazovanje.

„S obzirom da je osnovica za obračun plata zaposlenih nameštenika u organima državne uprave, rasla sporije od rasta minimalne zarade, osnovne plate nameštenika čija su radna mesta razvrstana od četvrte do šeste platne grupe ostale su ispod minimalne zarade. Ovim predlogom zakona, nakon sprovedenih opsežnih konsultacija sa socijalnim partnerima, prihvaćena je njihova inicijativa za uvećanje koeficijenta nameštenika, imajući u vidu prirodu namešteničkih poslova i njihov doprinos funkcionisanju organa, naročito u pravosuđu“, rekla je Obradović.

Povećanje se, prema njenim rečima odnosi na daktilografe, dostavljače, kurire, zaposlene na prijemu i ekspediciji pošte i drugim poslovima koji značajno doprinose nesmetanom funkcionisanju sudova i tužilaštava.

Dodala je da će se koeficijent za radna mesta od treće do šeste platne grupe promeniti tako da se umesto koeficijenta 1,9 za zaposlene sa višom školom ili studijama prvog stepena, određuje koeficijent 1,96.

Umesto 1,5 za one sa srednjom školom određuje se koeficijent 1,71, za one sa osnovnom školom i dve godine srednje umesto 1,2 određuje se 1,38 i umesto koeficijenta 1,00 za radna mesta sa osnovnom školom određuje se  koeficijent 1,20.

Kako je najavljeno, na sednici će biti ukupno 11 tačaka dnevnog reda, među kojima je Predlog zakona o izboru predsednika Srbije, o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, o finansiranju političkih aktivnosti i o sprečavanju korupcije.

U Zakonu o izboru predsednika navedeno je da kandidata za tu funkciju može predložiti politička stranka, koalicija ili grupa građana, da je potrebno prikupiti deset hiljada potpisa birača, a kandidature se proglašavaju po redosledu kojim su podneti predlozi.

Novina koja je dogovorena na međustranačkom dijalogu, odnosi se na to da će prve izbore za predsednika Republike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona, sprovoditi Republička izborna komisija u proširenom sastavu.

U stalni sastav RIK-a, osim članova i zamenika članova koji se imenuju na osnovu zakona, ulazi još šest članova i njihovih zamenika koje imenuje Narodna skupština na predlog predsednika Narodne skupštine u roku od sedam dana od stupanja na snagu ovog zakona, a njihov mandat traje samo do proglašenja konačnih rezultata.

Ako se istog dana održavaju i parlamentarni izbori, pravilo je isto, piše u predlogu zakona.

U obrazloženju piše da predlog zakona ima za cilj stvaranje višeg stepena demokratičnosti i transparentnosti izbornog procesa, kao i da se usaglašava sa novim rešenjima u Predlogu novog zakona o izboru narodnih poslanika.

U predlogu zakona o izboru poslanika osim opšte poznatih odredbi, ostalo je pravilo da nosilac liste može, ali ne mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi, te da nosilac liste može biti i lice koje je kandidat za drugi državni organ, na primer za predsednika države.

Prigovor na glasanje, ili zahtev da se ponište rezultati na nekom biračkom mestu, može da podnese podnosilac proglašene izborne liste, politička stranka, poslanička grupa, kandidat za narodnog poslanika, ili birač.

I ovaj zakon predložen je radi veće demokratičnosti izbornog procesa i, kako je obrazloženo, „trebalo bi da dovede do novog značajnog unapređenja izbornih uslova u skladu sa međunarodnim standardima“.

Na današnjoj sednici poslanici će razmatrati i dopune Zakona o vanparničnom postupku, Zakon o socijalnom preduzetništvu, predloge izmena zakona o platama državnih službenika i nameštenika i o predmetima opšte upotrebe, Predlog zakona o oružju i municiji i davanje garancije Srbije po zaduženju javnog preduzeća „Srbijagas“.

U drugom delu rasprave, poslanici će razmotriti set zakona o novim kreditima.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju međunarodne investicione banke, kao i potvrđivanje Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400 miliona evra za potrebe privrednog društva „Кoridori Srbije“.

Pred poslanicima će biti i Ugovor o kreditnom angažmanu u iznosu do 203.775.000 evra za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda kao i Ugovora o zajmu za program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji.

Trebalo bi da budu potvrđeni i ugovori o zajmu za Program čvrstog otpada u Srbiji, za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad – Ruma, i za Centar za obuku za dualno obrazovanje, kao i potvrđivanje Odluke o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“.

U trećem delu sednice, kako je najavljeno vodiće se objedinjena rasprava o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.