Skupština Srbije u poslednjih 17 godina nije razmatrala narodne inicijative

Kako pokazuje izveštaj CRTA o narodnim inicijativama u 2017. godini, od 2012. do 2017. godine parlament je bio obavešten o pokretanju šest narodnih inicijativa, od kojih su tri ispunjavale zahteve u vezi sa brojem potpisnika i rokom prikupljanja potpisa. Ipak, pisane tragove o njihovom statusu nije moguće pronaći. Takođe, sudbina ostalih inicijativa pre 2012. ostaje nepoznata, izuzev gorepomenute tri.

Nemarnost institucija dodatno otežava njihovo funkcionisanje, imajući u vidu da je ovo mehanizam koji građani ionako slabo koriste, što iz neznanja, što iz utiska da na ovaj način ne mogu da naprave promene.

Prema istraživanju sprovedenom 2010. godine, na koje se poziva CRTA, 92 odsto ispitanika nije znalo šta znači građanska, odnosno narodna inicijativa, a mnogi nisu znali ni razliku između građanske inicijative i građanskog pokreta ili političke partije.

Kasnija istraživanja CRTA o učešću građana u demokratskom procesu pokazala su da svega 11 odsto građana veruje da svojim angažovanjem mogu napraviti promene u društvu, dok je ovaj odnos nešto drugačiji kada je reč o angažovanju na lokalu – oko 17 odsto, s tim što je na nivou lokala ovaj proces često teško pokrenuti.

Na ovako slabo korišćenje inicijativa u velikoj meri utiču rigorozni uslovi koji propisuju da je za sedam dana potrebno prikupiti 30.000 potpisa, potom zahtevi o načinu formulisanja predloga, kao i odsustvo zakonske obaveze da parlament pokrenutu inicijativu uzme u razmatranje i pravnog osnova za pokretanje slučaja ukoliko do razmatrnja ne dođe.

Kako za portal Danasa ističe Jovana Đurbabić iz CRTA, neodređenost zakonskog okvira u najvećoj meri obesmišljava instituciju građanske inicijative.

„To je jedna strogo definisana procedura, ali kad inicijativa uđe u nadležnu instituciju, nema propisanih pravila što se tiče dolaska na dnevni red i to ostavlja prostor slobodnom tumačenju bez ikakvih rokova“, navodi Đurbabić.

Neznanju građana doprinosi i činjenica da ne postoji jedinstveni pravni okvit koji definiše sve mehanizme građanske participacije.

U suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima je i propisana obaveza da se prikupljanje potpisa prijavljuje Ministarstvu unutrašnjih poslova, čime se stvara utisak da aktivnost građana zahteva nadzor policije.

Od Narodne skupštine još nismo dobili odgovor o broju pokrenutih inicijativa kao ni kako se sa njima postupa.