Skupština sutra o Tijaninom zakonu

Izmene su nazvane „Tijanin zakon“ jer je uvođenju kazne doživotnog zatvora prethodila peticija o pooštravanju kazni sa oko 160.000 potpisa, koja je pokrenuta posle ubistva devojčice Tijane Jurić. Na počinioca tog zločina izmene se neće odnositi jer zakoni ne važe retroaktivno.

Stručna javnost je podsetila da se kriminal ne suzbija oštrijim kaznama, već izvesnošću da će počinilac biti otkriven i procesuiran, kao i da kod uvođenja novih krivičnih dela treba biti veoma oprezan da se ne napravi greška.

Doživotni zatvor menja kaznu od 30 do 40 godina zatvora za krivična dela kod kojih je sada propisana, ali je nije moguće izreći osobama koje u trenutku zločina bile mlađe od 21 godine.

U skladu sa inicijativom Fondacija Tijana Jurić, uvedena je kazna doživotnog zatvora za krivična dela silovanje, obljuba na nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom službenog položaja.

Kako je navedeno u obrazloženju zakonskih izmena, time se propisuje doživotni zatvor za navedena krivična dela koja su za posledicu imala smrt.

Takođe, Vlada je konstatovala da je nehumanost uobičajeni prigovor za tu vrstu kazne, ali tvrdi da se ni postojeća kazna od 40 godina „mnogo ne razlikuje“, a postavlja i pitanje šta će po takvoj izdržanoj kazni biti sa osuđenim koji je bez sredstava za život i kontakata u društvu.

Krivična dela za koja je moguće izreći doživotni zatvor ne zastarevaju, što sad važi za ratne zločine i druga krivična dela u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima.

Za osuđene na doživotni zatvor moguć je uslovni otpust posle izdržanih 27 godina, sa rokom provere od 10 godina kada se može ukinuti, ali kako je navelo Ministarstvo pravde, izuzetak postoji za nekoliko „najsvirepijih krivičnih dela, poput ubistva deteta ili trudnice“.

Zbog nemogućnosti uslovnog otpusta, brojni univerzitetski profesori, advokati, nevladine organizacije i drugi potpisali su u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava peticiju tvrdeći da je to protivno Ustavu i međunarodnim konvencijama.

Pripremanje ubistva kao krivično delo uvedeno je na inicijativu policije, koja smatra da takvi slučajevi nisu dobro pokriveni sadašnjim zakonom pa će izmena omogućiti efikasnije kažnjavanje kriminalaca.

To će krivično delo postojati ako neko zbog ubistva „nabavlja ili osposobljavanja sredstava ili otklanja prepreke, ili sa drugim dogovara, planira ili organizuje njegovo izvršenje ili preduzima drugu radnju kojom se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje“.

Deo stručne javnosti je ocenio da se takvi slučajevi mogu sankcionisati kroz neka sada propisana krivična dela, za koja bi se, ako je potrebno, predvidela viša zatvorska kazna.

Na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova predviđeno je i strože kažnjavanje za ponovno izvršenje nekog krivičnog dela, dok je na inicijativu ministarstva zdravlja dopunjeno kažnjavanje za dilovanje droge.

Tako bi se ono teže kvalifikovalo ako se droga nudi maloletniku, duševno bolesnoj osobi, ili nekome ko se leči od zavisnosti, pogotovo ako je to u blizini škole, javnom lokalu, ili je počinilac službeno lice, lekar, sveštenik.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakona predviđeno je i novo krivično delo – napad na advokata, kojim se sankcioniše napadi na advokata, člana njegove porodice ili njihovu imovinu, ako je to učinjeno u vezi sa obavljanjem advokatske službe.

Iz Advokatske komore Srbije su, kako su preneli mediji, konstatovali da novo krivično delo neće postići smisao ukoliko policija i tužilaštvo ne budu efikasniji nego do sad.