Skuština Srbije raspravlja o otkrivanju groba Draži Mihailoviću

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ocigledno da je pokojni Draza tabu tema za sve sinove i unuke bivsih „partizana“. Ceka se da definitivno pomru ucesnici jer nebi bilo dobro da se na jednom javnom pretresu spomenu imena „Srba“ koji su nevinog coveka oterali u smrt. Zbog reciprociteta komunisti su morali da streljaju Drazu da bi svetu dokazali da je samo jedan pokret bio antifasisticki. To je odgovaralo i Titu i Cercilu koji je bio „informisan“ o situaciji na terenu iz Kaira.

   1. Pre svega da se nelazemo. Draza nije prvi gerilac Evrope vec poljski major Henrik Derzinski Haubal. Po kapitulaciji Poljske, nije se povukao sa porazenom vojskom, vec se sa manjom grupom saboraca, borio sve vreme i Nemcima nanosio velike gubitke do herojske pogibije. Kad ste se vec pomenuli Cercila, treba da vam bude jasno da je za njega Drazina saradnja s Vermahtom bila njegova crvena linija, preko koje nije mogao da predje. Cercil je informisan iz vise izvora i razlicitih strna. U britanskoj vojnoj misiji pri vrhovnom stabu NOB-a nalazili su se najpoverljiviji Cercilovi ljudi. Medju njima i cedo Cercilovo Randolf, koji sigurno nije obmanjivao oca. Svi su oni komunicirali direktno s prime minister. Dvadeset drugog novembra 1943. Godine, britanci otkrivaju sporazum nemacke komande i Drazinog predstavnika u Crnoj Gori o zajednickoj borbi protiv partizana. Sto se tice Italije, Draza je izjavio da su oni njegov jedini izvor snabdevanja i da ga nikakav pritisak nece naterati da se odrekne njihove podrske. To on kaze antifasistickoj alijansi, cija vojska krvari u Severnoj Africi, Tobruku i na Istocnom frontu, pred Moskvom, protiv talijanskih fasista. Zbog toga je Cercil uputio protesnu notu JU vladi u Londonu. Najzad, kad su cetnici “antifasisticki” borci, sto se na krju rata nisu borili protiv Nemaca, vec sramno pobegli sa njima? “Prvi gerilac” Draza se po kapitulaciji Nrmacke odmetnuo i krio u Zapadnoj Srbiji, dok ga potera OZNE nije stigla i uhapsila. Komunisti su mogli, da su hteli, da ga likviraju, kao i druge cetnicke bandite koje su se odmetnuli. Nema tu nicega zbog cega bi mu trebalo pocasti odavati niti spomenike dizati.

2. Dražina depeša četničkim komandantima Srbije, novembar 1943. godine: “ … moji komandanti zimskim snom spavaju dok im se komunisti baškare ispred nosda …. Preduzeti sve potrebne mere da se takvo stanje prekine“. Posle ove depeše su decembra 1943. i početkom 1944. godine usledili pokolji civilnog stanovništva koje podržava borbu protiv okupacije. Poklane su hiljade u Šumadiji, pretežno žena, dece i starih. Skandalozno je da se u Skupštini toleriše ovo što je govorio Obradović. Istina, s jedne strane je i korisno zato što dokazuje da u stvari između četnika i Ljotićevaca nikada nije bilo nesuglasica. Ni tokom ww2, ni danas. Istina je i to da se danas mnogo poštenih građana Srbije stide što su Srbi. Ja sam jedan od njih.

3. Obradovicu lazove sto tvoji dok su bili na vlasti nisu to uradili nego ti bi hteo i Ljoticu spomenik ucite Jasmina Vujic koja te je uvela u skupstinu

4. Dragoljub Draza Mihailovic je moja „KRSNA SLAVA“, svidelo se to nekome ili NE, cinjenica je TO. Draza jeste nas heroj i bice RAVNOGORSKI HEROJ I SVETAC kad tad kao i PATRIJARH P A V L E !!!

   1. U APSURDISTANU SVE JE MOGUCE, CAK I DA ZLOCINCE PROGLASE ZA SVECE!

5. draza mihailovic zasluzuje spomenik u beogradu i ulice u nisu, kragujevcu, cacku, novom sadu.tako bi drzava srbija pokazla da je stvarno rehabilitovan i da komunisticki zakoni ne vaze, vise. ovako ta rehabilitacija je samo na papiru i kao da se stidimo njegovog ustanka protiv okuparora. a bio je prvi u porobljenoj evropi!! za grob je stvar teza jer oni koji su ga ubili i znali i sami nisu medju zivima a zakon cutanja je bio kao i kod mafije.

6. Tako rade balkanska plemena; dizu spomenike onima, koji su tamanili clanove susednih plemena ili svoje neistomisljenike. J*bes Pupina, Nusica, Zmaja, Kisa, Crnjanskog,…vazniji je Draza, Mladic, Milosevic, Karadzic. I zato odlaze mladi ljudi, pored ekonomskih razloga imate i ove kulturolosko-civilizacijske.

7. Može Boško da podigne Draži kenotaf.
   Važna je uspomena, a ne fizička relikvija.

8. Izvodi iz nekoliko dokumenata:

   U izveštaju iz februara 1943. godine koji je Pavle Đurišić podneo načelniku Štaba Vrhovne komande, između ostalog, stoji: „Akcija u Pljevljanskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je… Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena tako, da nijedan njihov dom nije ostao čitav… Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena… Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti. Žrtve.— Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesretnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.“ (Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Ča, k. 132, reg. br. 25/3 (CG-V-75).

   ***

   O četničkom zločinu u selu Vranić u svojoj knjizi Noć kame: pokolj nevinih u selu Vraniću svedoči jedan od preživelih Dragoljub-Draga Pantić koji je u noći pokolja imao 12. godina.
   „Dana 15. oktobra 1941. godine, nemačka kaznena ekspedicija opkolila je selo Vranić, pohvatala i u selu streljala 38 rodoljuba i popalila više od 50 kuća.
   Najveći broj žrtava pao je prilikom četničkog pokolja, koji je izvršen 20. decembra 1943. godine. Taj užasni zločin ne može i ne sme da se zaboravi, prikriva ili pravda gnusnim lažima.
   Jer istina je sledeća:
   U noći između 20. i 21. decembra 1943. godine, četnici Draže Mihailovića okupili su se u susednom selu Jasenku i, podeljeni u tri grupe, mučki su upali u selo Vranić i zverski, na spavanju, poklali čitave porodice partizanskih saradnika. U četrnaest porodica, ko god se te noći zatekao u kući – nije preživeo.
   Te stravične noći, zločinci su zaklali sedamdeset dva rodoljuba, među kojima trideset pet žena i devojaka i desetoro nedužne dece, od kojih dvoje u kolevkama. Četiri devojke, bolje reći devojčice, bile su pred roditeljima silovane pa zaklane, a jedan mladić je bio kastriran pa zaklan.
   Pored toga, četnici su zarobili sedam boraca NOR-a iz Vranića. Četvoricu su, posle strahovitih mučenja, zaklali u selu, a tri borca su ustupili nemačkom Gestapou. Posle mučenja u logoru na Banjici, obešeni su u selu Čumiću kod Kragujevca.
   Međutim, ovo nije kraj četničkog divljanja. Oni su doveli još jedanaest građana, koji nisu bili iz Vranića i nad njima izvršili pokolj.
   Iz ovih podataka se vidi da je u selu Vraniću, od četničke kame, zaklano ukupno devedeset građana, što je najveći četnički zločin učinjen prema stanovnicima jednog sela u Srbiji, i po broju i po strukturi žrtava i po svireposti.
   Nekoliko dana je trajala sahrana. Poklane žrtve nisu imale u šta da se obuku i po narodnom običaju sahrane, jer su četnici, prilikom pokolja, opljačkali sve vredne stvari, odela, nameštaj i novac, čak su iz mnogih domaćinstava oterali i stoku, koju su kasnije klali i pekli za proslave, koje su organizovali u čast uspešno izvršenog pokolja nad nedužnim stanovnici Vranića.“

   ***

   „Četnici 1. bataljona Posavske brigade Avalskog korpusa, pod komandom poručnika Spasoja Drenjanina, u noći 20-21. decembra (1943) izvršili su pokolj u selu Vranić… Većina žrtava ubijena je klanjem. Ukupno je ubijeno 67 civila, oba pola i svih uzrasta, uključujući dve bebe u kolevci. Većina žrtava bili su žene i deca: ubijeno je 29 žena i 15 dece. Istrebljeno je nekoliko porodica. Istog dana ubijen je i jedan četnik jer nije želeo da učestvuje u zločinu. Četnici su u Vraniću 1943-1944. ubili još osam meštana… U pokolju u Vraniću zaklano je 10 članova porodične zadruge Pantić. Njihovo domaćinstvo sastojalo se iz dve odvojene kuće. Četnici nisu znali da Pantići žive u obe kuće tako da je nekoliko članova porodice preživelo. Međutim, svih 10 Pantića koji su živeli u kući u koju su upali četnici – ubijeni su bez milosti. Među njima je bio 93-godišnji Joksim Pantić i njegovo četvoro praunučadi od kojih je najmlađi Ljubomir imao dve godine.“ (Milan Radanović, Kazna i zločin: snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine [1941-1944] i vojni gubici [1944-1945])

   ***

   Iz instrukcije Draže Mihailovića:
   Komanda četničkog odreda Jugoslovenske Vojske
   Gorski štab
   Str. Pov. Dj. Br. 370
   20. decembra 1941. god.
   Položaj
   ĐENERALŠTABNOM MAJORU g. ĐORĐU LAŠIĆU – KOMANDANTU ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U CRNOJ GORI i KAPETANU g. PAVLU ĐURIŠIĆU KOMANDANTU LIMSKIH ČETNIČ-KIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE
   Instrukcija:
   Ciljevi naših odreda jesu:
   1) Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.
   2) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije – Crne Gore – Bosne i Hercegovine – Srema – Banata i Bačke.
   3) Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst – Gorica – Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
   4) Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata.
   5) Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa.
   6) Kazniti sve Ustaše i Muslimane koji su u tragičnim danima nemilosrdno uništavali naš narod.
   7) Kazniti sve one koji su krivi za našu aprilsku katastrofu.
   8) U krajevima očišćenim od narodnih manjina i nenacionalnih elemenata izvršiti naseljavanje Crnogorcima (u obzir dolaze siromašne nacionalne ispravne i poštene porodice)
   Komandant:
   Đeneralštabni đeneral
   Drag. M. Mihailović
   Komandant,
   pešad. kap. I kl.
   M.P.

   (Zbornik dokumenata Vojnoistorijskog instituta: tom XIV – Dokumenti Četničkog pokreta Draže Mihailovića – knjiga 1)

   SAPIENTI SAP