Slab odziv beogradskih prosvetara na protest

I dok su u gradovima poput Čačka, Kruševca, Kragujevca, Kraljeva… u štrajku gotovo sve škole, nepotpuni podaci iz prestonice potvrđuju da je odziv u najbolju ruku polovičan.

Tako se od 37 članica FSSŠ, štrajkuje u 19, dok se od 92 škole iz Unije sindikata prosvetnih radnika, pozivu na protest odazvalo 46. Od 16 članica Foruma beogradskih gimnazija, ne štrajkuje se u tri – Matematičkoj, Prvoj i Dvanaestoj.

– Na 30 minuta se zvoni u Trinaestoj, Osmoj, lazarevačkoj i Sportskoj, a očekujemo da tako bude i u Sedmoj. U ostalim gimnazijama je odziv različit. Uprkos tome što se ne zvoni na 30 minuta, u Šestoj je odziv gotovo stopostotan, ali je poražavajući u Četrnaestoj, Filološkoj, Desetoj – kaže za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

On smatra da je za ovakve rezultate štrajka ključna organizacija školskih sindikata čiji bi predsednici „kada se štrajkuje trebalo da budu u školi kad se štrajkuje od 8 do 20 sati, a ne da se protest prepusti stihiji“. Na naš komentar da predsednike školskih sindikata bira članstvo i da bi ono trebalo i da ih smeni ako nisu zadovoljni, Markov kaže da je to tačno, te da ni njemu nije jasno zašto se to ne događa. Najavljuje da će nakon završetka štrajka biti urađena analiza i da će u školama, u kojima odziv članstva nije bio zadovoljavajući, uslediti promene.

Unija sindikata prosvetnih radnika već je preduzela korake u smeru jačanja sindikalne discipline, a one koji ne budu poštovali odluku Glavnog odbora očekuju sankcije, izjavila je za Danas Jasna Janković, predsednica tog sindikata.

– Kibicera ima, ali ne u okviru Unije. Ako se borimo, borimo se svi – kategorična je Janković.

Na pitanje kakve je situacija u prestonici, odgovara da se „u Beogradu mora još mnogo raditi“.

– Radimo na jačanju beogradske organizacije. Neke stvari moraju da se raščiste. Ako neko neće da funkcioniše u okviru organizacije i sprovodi odluke rukovodećih organa neka se isključi iz sindikata. Članstvo u sindikatu jeste dobrovoljno, ali to ne znači sindikalnu anarhiju i šarlatanstvo – ističe Gordana Savović, portparolka beogradskog odbora Unije, napominjući da je nekim školskim sindikalnim organizacijama već preporučeno da njihovi izvršni odbori smene predsednike koji ne poštuju odluke vrha.

Iako su čelnici foruma beogradskih gimnazija i srednjih stručnih škola nezadovoljni polovičnim odzivom kolega, Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije, kome pripadaju pomenuta dva sindikata, misli drugačije.

– Zadovoljan sam odzivom naših članica. Štrajkuje se u Obrenovcu, Sopotu, Lazarevcu, Mladenovcu, na Čukarici su takođe skoro sve škole u štrajku. Protestu se nije odazvao deo škola u Rakovici i u Zemunu. U nekim školama se zvoni na 30 minuta, negde nastavnici izlaze posle 30, a zvoni se na 45, negde direktori teraju ljude da tih 15 minuta sede u učionici sa đacima, što nisu obavezni da rade. Problema ima dosta tamo gde su kolektivi podeljeni. Rešenje bi moglo da bude da se napravi poseban raspored da se u svakoj smeni najpre stave časovi nastavnika koji štrajkuju, pa onda onih koji ne štrajkuju ili obrnuto – smatra Brajković.

Milorad Antić kaže da je štrajk mnogo lakše organizovani u unutrašnjosti gde postoji jedan sindikat, navodeći primer Čačka i Kruševca, dok u prestonici po školama deluje i po nekoliko sindikalnih organizacija.

– Pričao sam sa kolegama iz dve škole zašto ne štrajkuju i rekli su mi da su se posle štrajkova 2011. i 2015. godine osećali poniženo, jer su morali da nadoknađuju časove. Iz tog razloga ne žele da učestvuju u ovom štrajku – kaže Antić.

Danas nastavak pregovora sa Šarčevićem

Ministar prosvete Mladen Šarčević za danas je zakazao nastavak pregovora sa sindikatima. On je rekao da je od Ministarstva finansija dobio računicu koja se ne poklapa sa proračunom sindikata, te da će se najverovatnije pregovarati o predlogu koji je već na stolu, a to je da oko 58 odsto zaposlenih uđe u 9-1 platnu grupu u 2019. godini. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je za ispunjenje zahteva sindikata potrebno blizu deset milijardi dinara godišnje, za šta, prema rečima ministra, budžet nije spreman. Na pitanje o broju škola u štrajku, Šarčević je odgovorio da nije hteo da prebrojava škole, niti da preti smanjenjem plate, jer je legitimno pravo prosvetnih radnika da iskažu svoje mišljenje o nečemu što je važno. On je ponovio da je ponuda vlade dobra, razumna i razvojna.