Slab odziv birača loš znak za Karzaija

Niska izlaznost na jugu zemlje mogla bi da naruši mogućnost reizbora aktuelnog šefa države Hamida Karzaija i poveća šanse za uspeh njegovog glavnog rivala i bivšeg šefa avganistanske diplomatije Abdulaha Abdulaha. Međunarodni zvaničnici predviđali su da drugi direktni predsednički izbori neće proteći u savršenom skladu, ali se istovremeno nadaju da će Avganistanci prihvatiti kao legitimne, ključne komponente ratne strategije Baraka Obame.

Reporteri iz Kabula kažu da nije bilo gužvi ispred birališta, dok je izlaznost u Kandaharu, najvećem gradu na jugu i mestu rođenja spiritualnog talibanskog lidera za 40 odsto niža nego tokom izbora 2004. Karzaji, odeven u tradicionalnu haljinu purpurne i zelene boje, glasao je u sedam sati po lokalnom vremenu u jednoj školi u Kabulu. „Zahtevam od naroda da izađu na izbore i glasaju jer svaki glas znači i više bezbednosti i mira u zemlji“, izjavio je Karzaji pozirajući pred kamerama i pokazujući kažiprst obojen u plavo od mastila. Inače, Karzaji važi za favorita među ukupno 36 kandidata iako poslednje ankete ukazuju da bi Abdulah i Karzaji mogli da uđu u drugi krug. Preliminarni rezultati očekuju se u subotu.

Pred narednim predsednikom je težak zadatak: vođenje države kojom haraju naoružani pobunjenici ali i iskorenjivanje rasprostranjene korupcije i trgovine droge. Brojni analitičari pokušavaju da odgovore na pitanje kakav bi ishod izbora bio najbolji za SAD. Na prošlim izborima na ovo pitanje je bilo lako odgovoriti. Karzaji je bio pravi čovek Vašingtona koji je vodio antitalibansku kampanju. Danas ovaj isti čovek zagovara jedan status kvo koji je, prema mišljenju Vašingtona, neodrživ zbog korupcije, kronizma i neuspeha vlasti da osigura rad službi u zemlji. „Američki prioritet u Avganistanu jeste rat protiv terorizma u kojem je dobra vlada veoma važan element“, kaže Entoni Kordmen iz Centra za strateške i međunarodne studije. Karzaji nije uspeo da obezbedi dobru vladu koja bi služila svim građanima, te se ne očekuju promene ukoliko on bude reizabran.

Međutim, za razliku od 2004, Karzaji se ovog puta takmiči protiv ozbiljnijih rivala, kandidata koji imaju poštovanje SAD, kojima mnogi u Kabulu veruju. Iako je Karzaji favorit, velike su šanse da njegov glavni rival Abdulah izdejstvuje drugi krug glasanja u oktobru.

S druge strane, Stefan Bidl, iz Saveta za spoljne odnose smatra da iako su izbori veoma važni, bila bi greška poklanjati toliko pažnje samom ishodu. Pitanje koja je ličnost predsednik čini se manje važna od same strukture vlade u Avganistanu. Ukoliko Karzaji izgubi, naredni predsednik suočiće se sa istim pritiskom kao i aktuelni predsednik. Takođe, postoje i ozbiljni strukturalni problemi u vlasti i ovlašćenjima, slabosti centralne vlade koji bi mogli da pogode bilo ko da bude predsednik, tvrdi Bidl.

Prioriteti Vašingtona su poraz talibana do kraja naredne godine, uvođenje bezbednosti, vladavine prava i ekonomskog razvoja u zajednicama današnjim utočištima pobunjenika. Na kraju krajeva, učešće samih Avganistanaca u izbornom procesu pomaže legitimizaciji novog političkog poretka u Avganistanu. S druge strane, za talibane optimalan ishod jeste što niža izlaznost, koja bi proizvela novi talas neizvesnosti i dalje potkopala legitimitet vlade u Kabulu.

Pakistanski novinar Ahmed Rašid inače pisac knjige o talibanima, smatra da izlaznost niža od 30 odsto znači više glasova da izbori nisu bili legitimni i apela da se ponovi glasanje. „Drugi problem jeste opasnost od zloupotreba bez obzira ko pobedi. Ukoliko Karzaji osvoji izbore, opozicija će ga optuživati za krađu glasova. Ukoliko on bude poražen, Karzaji će reći da njegovi birači na jugu nisu mogli da izađu na izbore zbog talibanskog nasilja“.