Slaba opozicija najveći adut Čavesa

Socijalizmom inspirisan vladajući model Čavesa, njegova Bolivarska revolucija inspirisana liderom nezavisnosti iz 18. veka Simonom Bolivarom, čini se da je oslabio. Iako Čaves ima bliske veze sa levičarskim regionalnim kolegama od Bolivije do Nikaragve, mnogi Latinoamerikanci smatraju da venecuelanski naftom finansirani populizam više nije održiv. Među građanima Venecuele, popularnost Čavesa pala je ispod 50 odsto. Prošle nedelje, desetine hiljada demonstranata izašlo je na ulice u znak protesta zbog mera vlade protiv kablovskog kanala RCTV. Došlo je do sukoba sa policijom u kojima je život izgubilo dvoje ljudi. Takođe prošle nedelje, Čavesov potpredsednik i ministar odbrane Ramon Karizales, podneo je ostavku, kako je naveo, iz ličnih razloga.

U međuvremenu, jaka državna kontrola ekonomije nije uspela da spreči inflaciju od 25 odsto, što je dovelo do rapidnog smanjenja zarada siromašnijih građana koji važe za jezgro podrške Čavesu. Ovomesečna devalvacija novčane valute čiji je cilj bio da se vladinim finansijama podstakne javna potrošnja gura cene sve više i više.

Kako bi se izborio sa svim ovim problemima, Čaves je poslao inspektore i vojnike da proveravaju poslove i prete eksproprijacijom stranim firmama. U skladu sa tim, vlada je zatvorila privremeno nekoliko firmi, među kojima i francuski lanac Exito. Čavesovi politički neprijatelji smatraju da će ovakve mere dodatno obeshrabriti privatne investicije, koje su prošle godine pale na 7,6 odsto usled nacionalizacije banaka, proizvođača kafe i naftnih kompanija. Čavesovi oponenti takođe ga osuđuju zbog bankarskog skandala novembra prošle godine kada je uhapšeno nekoliko bankara bliskih vlasti na osnovu optužbi za finansijski kriminal. Čini se da je Čaves svestan da su mu ruke vezane, što objašnjava njegove konfrontirajuće note prema opoziciji, koju posmatra kao najveću pretnju.

Nepopularnost venecuelanskog lidera beleži se širom Latinske Amerike. Regionalno istraživanje pokazuje da samo 27 odsto stanovnika regiona zagovara Čavesovu politiku. Novoizabrani predsednik Čilea Sebastijan Pinera, često je u svojim predizbornim govorima ukazivao na to da Čavesova Venecuela „nije demokratija“.

Uprkos svemu, čini se da Čaves ne mari mnogo za raspoloženje javnog mnjenja. Njegove žalbe da američki spasilački napori na Haitiju predstavljaju vojnu okupaciju imale su odjeka kod bolivijskog predsednika Eva Moralesa i kolege iz Nikaragve Danijela Ortega. Uprkos antagonizmu prema Vašingtonu, Čaves je neodmrsivo vezan sa SAD jer su one najveći kupac venecuelanskih sirovina.

Onima koji predviđaju kraj čavizmu, predsednik Venecuele poručuje: „Zavalite se u udobne stolice i čekajte“. Za levičarske lidere u Latinskoj Americi, Čavesov uspeh da podstakne siromašne je i dalje primer koji ohrabruje. S druge strane, ovakve regionalne saveze Čaves i iskorišćava da pojača svoj glas. Činjenica je i da je Čaves još uvek najpopularniji političar u Venecueli. Analitičari kao glavni razlog za to navode njegove razne populističke programe među kojima i program o novčanim beneficijama za samohrane majke, zatim otvaranje klinika gde ordiniraju kubanski lekari. U ove programe uložio je ogroman novac. Insistiranjem da je revolucija daleko od kraja, Čaves izaziva svoje oponente da sazovu vanredne izbore poput onih 2004. koje je Čaves preživeo sa 58 odsto osvojenih glasova. „Kažu mi da bi trebalo da se povučem zato što sam bezvredan, jer je zemlja na ivici kolapsa. Dobro, zašto onda ne pozovu na vanredne izbore?“, izjavio je juče Čaves.

Regionalni stručnjaci smatraju da njegova najveća jačina leži upravo u nemoći venecuelanske opozicije, koja još ne uspeva da se ujedini i iskoristi trenutak slabosti Čavesa, koji preti reizborom 2012. Stoga, bar za sada, ne pojavljuje se nijedan jači izazivač koji bi mogao da svrgne Čavesa sa vlasti.