Slaba sklonost ka proširenju EU

U tom smislu, članstvo Hrvatske bi trebalo da doprinese normalizaciji veza bivših jugoslovenskih republika, pogotovo na relaciji Srbija – Hrvatska. Štaviše, Hrvatska je obećala da će svoje iskustvo u pregovaranju sa Briselom preneti na zemlje u regionu – kaže u razgovoru za Danas Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu i član Upravnog odbora Asocijacije za jugoistočnu Evropu.

Još jedna tačka pomirenja, dodaje Altman, bi trebalo da bude ta da kada Hrvatska postane članica Unije, zemlje Zapadnog Balkana će još više biti okružene članicama EU, te će biti neophodno da se nastavi proces proširenja kako bi i one bile finalno uključene u evropski projekat. „Ali s obzirom na njihovu različitu pripremljenost, ovaj proces će trajati godinama. Mora se uzeti u obzir da će EU narednih godina raditi na rešavanju svojih unutrašnjih problema, što znači da će sklonost ka daljem proširenju biti niska“, ukazuje naš sagovornik.

Kako vidite stanje u BiH? Da li je situacija u toj zemlji, u kojoj žive tri entiteta, održiva?

– Situacija u BiH biće održiva sve dok međunarodna zajednica bude tu. Nema progresa ni na jednom polju, političkom ili ekonomskom. Dakle, održivost postoji na veoma niskom i spolja determinisanom nivou.

Prema vašem mišljenju, da li je kriza u EU prošla i šta mislite o proširenju Unije?

– Nemam osećaj da je evropska kriza prošla. Za sada postoji neka vrsta zastoja, ali ne može se još govoriti o oporavku. Kao što sam ranije pomenuo, kriza i dalje uzima najviše pažnje evropskih političara, a proširenje EU je svakako izgubilo popularnost. Građani ne žele više da slušaju o politici Balkana i svađama, ali Zapadni Balkan je jedini region za koji je zapravo proširenje i predviđeno.

Da li Evropa ide udesno, s obzirom na to da je u svim državama jaka desnica?

– Nisam siguran da se Evropa okreće udesno. Imamo u Francuskoj levičarsku vladu, a da li će u Engleskoj konzervativci ostati na vlasti veoma je diskutabilno. U Nemačkoj samo kancelarka Angela Merkel, koja zbog svoje popularnosti drži uspravno zastavu konzervativaca, uz slabljenje socijaldemokrata i nepopularnosti njihovog kandidata. Ako uzmemo primer Nemačke, ne postoji desničarska stranka koja će uspeti da nakon septembarskih izbora uđe u parlament.

Da li će mirovna konferencija o Siriji uspeti da zaustavi građanski rat u toj zemlji?

– Sirija je očajna zemlja u kojoj ne vidim kraj rata u bliskoj budućnosti. Novi potez Moskve o isporučenju antiraketnog sistema stabilizovaće vladu predsednika Bašara al Asada, ali će u isto vreme, povećati i rizik da to postane regionalni sukob, pogotovo ako Izrael bude napao raketne stanice pre nego što počnu funkcionišu. Ne očekujem da mirovni razgovori budu uspešni pod patronažom Rusije i SAD, zbog njihove različitosti i što ne žele da sarađuju vojno i politički. Uključenost Hezbolaha na strani vlade i fundamentalističkih snaga Al Kaide na opozicionoj ne doprinose da se sukob lako postavi.

Datum zavisi od primene aprilskog sporazuma

Da li Srbija može da dobije datum početka pristupnih pregovora sa EU u junu?

– Da li će Srbija dobiti datum pregovora zavisi od ishoda razgovora Beograda i Prištine u vezi sa implementacijom aprilskog sporazuma. U ovom trenutku, utisak je da je politički proces odlučivanja u Beogradu prilično ambivalentan – izgleda kao da se Vlada Srbije trudi da nastavi proces pregovaranja, ali da postoji i dalje veliki deo stanovništva koji je pod uticajem nacionalističke opozicije, koja pokušava da igra na rusku kartu. Postoje političari u EU koji misle zašto da guramo Srbiju ka Uniji ako to oni sami ne žele. Lično mislim da je aprilski sporazum bio važan i hrabar korak napred vlasti u Beogradu. U tom kontekstu, posmatrači u EU ne razumeju opstruktivan stav Beograda koji negira učešće Kosova na samitu u Ohridu. Otkazivanje tog sastanka nakon protesta drugih balkanskih država bio je jasan poraz politike Beograda.