Slabije plaćeni poslovi idu ženama

Tako su muškarci sa diplomom fakulteta u martu primili u proseku 89.749 dinara, a žene 65.419 dinara, što je razlika od čak 37 odsto.

Polugodišnje statističko istraživanje o zaposlenima i o zaradama zaposlenih koje objavljuje RZS, a koje je urađeno na uzorku od nešto više od milion zaposlenih u Srbiji, pokazalo je da u oblasti zdravstva radi više od 116.000 žena, od čega je 23.000 visokoobrazovanih, žene su potom najbrojnije u obrazovanju gde ih je 95.000, dok je u prerađivačkoj industriji zaposleno 93.000 žena.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za Danas kaže da prilikom razumevanja statističkih podataka i poređenja sa drugim zemljama, uvek moramo uzeti u obzir različite metodologije istraživanja i stoga biti obazrivi u pravljenju komparacija.

– Važno je istaći da su žene dominantnije u slabije plaćenim poslovima, kao što su zanimanja u oblastima socijalnog rada, obrazovanja, administracije, dok su plate u npr. IT sektoru, gde uglavnom rade muškarci, znatno više – ističe Janković.

Marginalizovana su, napominje, zanimanja u kojima su žene dominantna radna snaga.

– Tako, na primer, rodni disbalans u socijalnoj zaštiti ili obrazovanju tiho potkrepljuje patrijarhalne obrasce gde se ta zanimanja decenijama unazad percipiraju kao „ženska“. Upravo ova zanimanja su manje plaćena na tržištu rada od većine zanimanja koja se percipiraju kao „muška“ – kaže Brankica Janković.

Poverenica za ravnopravnost ističe kako nije moguće preko noći postići ravnomernu rodnu strukturu u pojedinim profesijama, ali da je neophodno na tome kontinuirano raditi i ohrabrivati i devojčice i dečake da zanimanja biraju na osnovu sopstvenih interesovanja i ambicija, a ne na osnovu stereotipa.

– Kada govorimo o obrazovanju, nekada je stepen obrazovanja bio presudan faktor u pronalaženju bolje plaćenog posla, bez obzira da li se radi o muškarcima ili ženama. Danas obrazovanje nije garant za obezbeđivanje kvalitetnijeg života i dobrih primanja. Narušena rodna struktura u javnim službama i svim zanimanjima gde ima mnogo više žena negativno utiče na njihov rad. Nije dobro da muškarci izostaju iz važnih poslova, kao što su javne služba, i time se ne šalje dobra poruka društvu, a takva atmosfera lako može dovesti i do diskriminacije – naglašava Janković.

Ona kaže da je uočavajući ovaj problem, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti izradio smernice za izradu kodeksa antidiskriminacione politike za poslodavce u Srbiji, jer princip ravnopravnosti i načelo jednakih šansi predstavljaju postulate svakog savremenog društva.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da su takve razlike u zaradama između muškaraca i žena nedopustive.

– Moguće je da žene rade više neke manje plaćene poslove. Međutim, ako se radi o tome da je tako velika razlika u zaradama među visokoobrazovanim onda je to stvarno nedopustivo. Kod mene takvih razlika nema – ističe Atanacković za Danas.

On napominje da bi to svakako trebalo menjati, ali i dodaje da je gotovo siguran da privatni poslodavci prilikom odabira zaposlenog svakako najpre gledaju kvalitet.

 – U privredi je potrebno izabrati najbolje, odabrati radnike ne prema polu, već po kvalitetu. Unija poslodavaca učestvuje u raznim projektima koji se tiču upravo toga. Kvalitet treba da bude presudan, da bude jedini interes poslodavca  – napominje Atanacković. On kaže da nije siguran zbog čega postoji takva razlika u zaradama među muškarcima i ženama, ali pretpostavlja da je jedan od razloga to što žena ima mnogo više u prosveti koja nije tako dobro plaćena, kao i u zdravstvu.     

            TABELA

            Zanimanja u kojima ima više žena

           

            Oblast                                   Žene    Muškarci

            

            Zdravstvo i socijalna zaštita     79,2     20,8

            Obrazovanje                           69,3     30,7

            Finansijske delatnosti              65        35

            Državna uprava                      59,9     40,1

            Usluge smeštaja i ishrane        58        42

            Trgovina na veliko i malo         55,5     44,5

            Umetnost, zabava i rekreacija  52,8     47,2

            Ukupno                                  50,2     49,8

           

            * U procentima, izdvojeni sektori u kojima ima više žena nego muškaraca

            * Izvor: RZS

 

            Razlike i po regionima

            Nejednakosti u zaradama velike su i na nivou regiona. Tako zaposleni u beogradskom regionu primaju čak 51 odsto veće plate nego zaposleni u centralnoj Srbiji. Prosečna neto zarada u martu u Beogradu iznosila 63.860 dinara, dok je u Srbiji južno od Beograda isplaćena prosečna neto zarada od 42.201 dinar. U Vojvodini je plata nešto više nego u ostatku Srbije, ali daleko niža nego u Beogradu i iznosila je 46.992 dinara.