Slabo plaćen, nedostojanstven, prekarni rad – razlog za odlazak mladih

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Još da je i 70.000… više od 10 godina sam radila za max 500€, a i za minimalac par godina nakon krize.

2. Najsposobnija omladina iz Srbije ne odlazi „trbuhom za kruhom“ već obrazom za poštovanjem. Što je najinteresantnije, posle rada u transportu i u Evropskoj i Evroazijskoj uniji, dolazim u dodir sa elitom privatnog sektora Srbije koja se ponaša tako neposlovno da bi i u Evropskoj i Evroazijskoj uniji bankrotirali i ustupili mesto ozbiljnima. Takve firme u Srbiji imaju monopol na poslovanje, i zapošljavanje. U Srbiji sam živeo do 32 godine, i više od fizikalca bio nisam.

3. Ostaće samo političke lezilebonje i oni koji nisu u stanju da odu (iz raznih razloga)…

4. Pre svega, ovi ljudi koji su otišli imaju jednu homogenizovanu sliku o tome kako je nama koji smo ostali. Nije svima jednako loše, niti su navedene opcije za uhljebljenje jednako dostupne. To u članku vam je možda priča o Beogradu. U Vojvodini su problemi mladih, a i starijih, malo drugačiji i to nije zato što ovde nisu svi Srbi već stoga što pravog posla stvarno ima malo, a doseljavanje je poprimilo zastrašujuće razmere. S druge strane vladaju pritisci nekih nevidljivih sila iz podzemlja koje gvozdenom rukom stežu resurse svake vrste, pa za individualnu inicijativu u poslovanju ili nekoj varijanti inovativnog projekta u bilo kojoj oblasti nema nimalo mesta. E zato smatram da treba ići odavde, jer to se popraviti ne može.

5. O 70 000 mogu samo da sanjam…radim za jedva vise od minimalca, i zivim kako je zivela moja majka ’93e- ne idem kod frizera, ne idem u salone lepote, ne idem na more sa porodicom, deca i mi nosimo second hand garderobu. Zavrsila sam osnovne i master studije. Predavala sam engleski preko interneta za 300 $, zbog cega sam sad kriminalac broj 1 u drzavi jer za legalno poslovanje nisam imala novca. Svi moji prijatelji su davno otisli, ponekad mi pisu. Niko nije ostao bar na kafu da dodje, ostale dve drugrice u drugom gradu i to je to, ostali rasuti po svetu. Znate li koliko je to ljudi? Ako treba dusu cu da prodam da dozivim da svoju decu vidim na aerodromu!