Foto: BETAPHOTO/ Sasa DjordjevicNikada nisam i ne mogu oprostiti NATO agresiju, poručio je 24. marta, na državnom obeležavanju 20 godina od početka bombardovanja Srbije, penzionisani vojni deminer Slađan Vučković, koji je u to ratno vreme, prilikom raščišćavanja terena na Kopaoniku od kasetnih bombi, ostao bez obe ruke do lakata i raznetom nogom i delom lica.
Vučkovićevo lično iskustvo o posledicama NATO upotrebe kontroverznih „kasetašica“ ostalo je, međutim, u senci činjenice da je ono rasplakalo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I da je deminer sa invaliditetom, nakon svog dirljivog govora, prišao da zagrli takvog predsednika.
Vučković je u govoru pred predsednikom „zaboravio“ da spomene da Srbija još uvek nije pristupila Konvenciji o zabrani upotrebe, proizvodnje i skladištenja kasetne municije, na šta je upozorio samo nekoliko sati ranije, prilikom polaganja venaca lokalnog rukovodstva na spomenik žrtvama NATO bombardovanja u Nišu.
On je tada kazao da bi potpisivanje konvencije omogućilo Srbiji – na čijoj je teritoriji i danas kasetnim bombama kontaminirano dva i po miliona kvadratnih metara, da koristi strane fondove za raščišćavanje terena. Ranije je za naš list ocenio da mu nije jasno zašto zemlja koja je postradala od ove „podmukle“ municije, koja često ubija civile, i to i godinama nakon bombardovanja, izbegava pristupanje konvenciji, koju je, inače, potpisalo više od stotinu država, među kojima su i one iz regiona.
On se već duže od decenije aktivno zalaže za potpisivanje tog dokumenta i zabranu kasetne municije. Činio je to u akcijama „Ben basa“, u kojem su žrtve i aktivisti iz čitavog sveta, kao i govorima u evropskom sedištu UN-a u Ženevi, parlamentima i ministarstvima inostranih poslova nekoliko evropskih zemalja, te skupovima u zemljama širom sveta. Član je srpskog Aktiva za zabranu kasetnih bombi, koji je deo Hendikep internešenela, i osnivač Udruženja „Akcija i pomoć“ iz Niša.
Rođen je pre 53 godine u Suvoj Reci kod Vladičinog Hana. Završio je Srednju vojnu školu u Rajlovcu kod Sarajeva, a potom se školovao i za pirotehničara. Učestvovao je u razminiravanju, kako u ratnim, tako i u mirnodopskim uslovima, na skoro svim ratištima nekadašnje SFRJ.
Od države je 1999. godine dobio Orden za hrabrost. Tu istu državu, za koju je, kaže, dao „obe ruke i još mnogo toga“, morao je da tuži da bi dobio odštetu. Ali, vojska mu je, nakon nesreće, zaposlila suprugu, dodao je. Ima dvoje dece, kao i dva unučeta, koja, kako je kazao na obeležavanju, nikada neće moći da pomiluje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
