Slasne mekike majstor Vlajka

Ovaj bračni par koji se ceo radni vek bavio pružanjem ugostiteljskih usluga na vašarima, raznim manifestacijama i pijacama u mestima širom Srbije, seća se svojih doživljaja na poslu i odricanja nečega što su želeli sebi da priušte, ali nisu mogli, jer im posao i vašarska šatra to nisu dozvoljavali. Svoj ugostiteljski zanat preneli su na sina Rašu i unučad Miloša i Mariju koji su sada u ovom poslu. Vlajko i supruga Nada, sada kao penzioneri, kada mogu odlaze na vašare ili neke manifestacije kao kulinari, sa svojim ukusnim mekikama.

Nema dobrog vašara u Braničevskom okrugu i Srbiji bez kvalitetnog prasećeg i jagnjećeg pečenja i njegovog mirisa na ražnju – počeo je svoju priču Vlajko Stojadinović iz Klenja kod Golupca koji je dve trećine života proveo ispod vašarske šatre, radeći na vašarima kao kafedžija i majstor za mekike, a njegova ugostiteljska radnja „Pek“ poznata je širom Srbije.

Vlajko kaže da je u poslednjih 40 godina godišnje od 365 dana na vašarima provodio po više od 250 dana i noći. Bio je učesnik na preko dve hiljade vašara i drugih vašarskih slavlja. – Nisam računao, ali verujem da sam ispekao i prodao preko 25 hiljada prasadi i duplo manje jagnjadi čija je težina oko 37 vagona, kaže Vlajko. Uvek sam imao od pet do deset zaposlenih roštiljdžija, konobara, mesara i nikada se ni sa jednim nisam posvađao, jer treba svaki radnik da se poštuje.

Oduvek je u poslu Vlajku pomagala, a i danas mu pomaže supruga Nada. I ona pravi i sprema vešalice i pljeskavice, radi i kao roštiljdžija, pomaže u postavljanju stolova, prati kako se posao odvija u šatri, organizuje nabavku mesa…

Najveći vašari u Braničevskom okrugu i Srbiji su u Rumi, Šapcu, Negotinu, Kladovu, a ne zaostaju ni u Petrovcu na Mlavi kao i požarevački „Sedmojulski“.

– Kad nagrne i mlado i staro, dođe i po deset hiljada ljudi u jednom danu, prodam i po 50 prasadi i jagnjadi, ma, to je milina jedna i od para i od veselja. A bogami, i od rada. Baš zapnemo svi iz petnih žila, jer mušterija voli vruće pečenje i ne želi da čeka. Glad je glad, a uživanje i gurmanluk je posebna stvar i zadovoljstvo – dodaje Vlajko koji nikad nije zakasnio ni na jedan srpski vašar.

Volim vašarsku atmosferu kad su svi raspoloženi i kad se jede i pije, zbijaju šale i smišljaju vicevi, narod se sreće, svi su radoznali, seća se Vlajko i dodaje da vašari u Srbiji nikad neće nestati, jer Srbi vole da vide sve vašarske đakonije i da saznaju novosti iz kraja.

Verujte, voleo sam oduvek da se vozim na ringišpilu, ali zbog posla na hiljadu vašara nisam seo da se provozam i zbog toga mi je najviše žao, sa tugom na licu završio je svoju priču majstor Vlajko, koji danas sa svojom suprugom Nadom, umesto kafane pod šatrom, prodaje svoje čuvene mekike na pijacama i vašarima u opštinama Golubac, Kučevo, Veliko Gradište i Petrovac na Mlavi. Po neki put nađu se i na nekim drugim pijacama i vašarima u raznim mestima u Srbiji.

Iako se prženje hrane u dubokom ulju, na visokim temperaturama smatra nepoželjnim načinom kulinarske obrade namirnica, nezamislivo je mekike pripremiti na neki drugi način. Poželjno je samo da ih nakon pečenja u dubokom ulju ocedite od masnoće koju su upile na papirnim ubrusima i onda konzumirate i uživate u njima.

– Sipati toplu vodu u činiju, dodati izmrvljen svež kvasac i šećer i ostaviti da kvasac nabubri. Zatim sipati brašno i so i umesiti glatko testo. Ne treba preterivati sa brašnom, da mekike ne bi bile tvrde.

Ostaviti testo da se udvostruči oko sat vremena, a zatim ga staviti na radnu površinu posutu brašnom. Razvući testo na deblji list, iseći pravougaonike, a svaki pravougaonik preseći po sredini.

Staviti mekike u vrelo ulje da se peku i kad porumene sa obe strane, izvaditi ih na papirni ubrus da se ocede i upiju višak masnoće. Mekike poslužiti odmah, dok su još vruće, otkrio nam deo tajne pripremanja mekika, na kraju našeg razgovora majstor Vlajko.