Slatki koren zarobljen u blatu

Uobičajeni rokovi za vađenje slatkog korena su odavno prošli, a zbog vremenskih neprilika u Sremu od 16.606 hektara šećerne repe za vađenje je preostalo još oko 2.000 hektara i to na područjima sremskomitrovačke i rumske opštine. Sremski seljaci i stručnjaci strahuju da će na stotine hektara slatkog korena ipak ostati neizvađeno i propasti u zemlji.
Savetnik u Poljoprivrednoj stanici Ruma Đura Pajić kaže da je od 3.500 hektara repe u rumskoj opštini, ostalo neizvađeno repe na još oko hiljadu hektara. Prema njegovim rečima, repa se sada teško vadi, a ako bude novih padavina u njive se jednostavno neće moći ući.
– Repa će ostati u zemlji, izmrznuti, a na proleće brzo preći u cvetonosno stanje pa će morati da se uništi zaoravanjem kako bi se zemlja pripremila za setvu jesenjih kultura – kaže Pajić i ističe da je ovo jedna od najtežih godina za proizvođače šećerne repe.
On navodi da je najveći problem nedostatak teške mehanizacije za izvlačenje roda do tvrdih puteva. Traktori se, bukvalno, kidaju, troškovi transporta su ogromni, jer prilikolice s repom su opterećene zemljom pošto se nećistoća kreće i do 50 odsto.
Direktorka Zemljoradničke zadruge u Buđanovcima Saveta Sremčević kaže da je u ataru ovog sela, poznatog po proizvodnji šećerne repe, ostalo za vađenje slatkog korena na još 500 hektara.
– Samo čudo može pomoći da se repa izvadi. Poljski putevi su uništeni, traktori i prikolice upadaju do osovina u zemlju. Nije nam toliki problem izvaditi repu, koliko to što ne možemo da je transportujemo. Mi moramo da radimo, dok su privatnici već odustali. U selu je bilo sedam linija za vađenje repe, a ostala je samo jedna, naša zadružna. Privatnici neće po ovakvim uslovima da rade i kidaju mašine – kaže Saveta Sremčević.