Slatko-kiselo grožđe

Najveći slovenački pesnik France Prešern (1800 – 1849) već je u svoje vreme pozivao ka miru i razumevanju među narodima, pa i ka ujedinjenju.

Nastankom Evropske zajednice i sadašnje Evropske unije, skoro dva stoleća kasnije, to sve više postaje i realnost.

Stvaraoci zajedničke Evrope želeli su povezati sve države na našem kontinentu, ali su i znali da će to biti dug i ne baš jednostavan proces. Sadašnji porast populizma, pa čak i oživljavanje fašizma u nekim delovima Evrope, ne doprinosi otvaranju vrata za nove članice.

Desničarski populisti efikasno iskorištavaju zabrinutost ljudi o ilegalnim migracijama, prilivu stranih radnika i posledično većoj nezaposlenosti domače radne snage, pa i bezbednosnim problemima kako bi podstakli obnovu nacionalnog suvereniteta.

Pandemija sars-covid 19 je to okretanje svake države ka samoj sebi samo još ojačala i razotkrila sve slabe tačke briselske organizacije u menedžiranju nepredvidljivih situacija. Što se tiče proširenja EU, ova jesen bila je veoma dinamična.

ANGAŽMAN EVROPSKE UNIJE

Odmah posle potpisa izjava u Vašingtonu sledile su inicijative evropskih institucija.

U različitim srpskim medijima to se protumačilo kao posledica vašingtonskog potpisa.

A istina je drugačija. Datum briselskog sastanka (7. septembar) bio je planiran ranije, a i agenda tog sastanka bila je potpuno različita od američkog susreta.

Kad je počelo da se priča o sastanku beogradske i prištinske delegacije u Vašingtonu kod predsednika Trampa, te vesti nisu bile prihvaćene sa odobravanjem u Briselu.

Neke teorije da SAD i EU sarađuju u procesu normalizacije odnosa između te dve strane čine mi se preteranim.

Pogotovo otkad je na čelu SAD Tramp. Naprotiv! Obe strane imaju oko mnogih međunarodnih pitanja veoma različite stavove.

Tako i oko situacije na Zapadnom Balkanu, a posebno oko normalizacije odnosa na relaciji Beograd – Priština.

Dok, SAD, kao značajni investitor na Kosovu, sa ambicijama proširenja uticaja na čitav region, vide u sklapanju nekih sporazuma mogućnost plasiranja svojih ekonomskih i političkih interesa, EU zaista hoće da obe strane postignu dogovor pre svega zbog toga da se na Balkanu ne ponovi opet nova nestabilnost koja može posledično ugroziti ne samo region, već čitav evropski kontinent.

Bez stabilazicije naravno nema ni proširenja EU.

Unija u svoje redove neće više primati ni problematične, ni nestabile zemlje.

Septembarski sastanak sa izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom u Briselu bio je sadržajno drugačiji od vašingtonskog.

„Danas smo prvi put razgovarali o aranžmanima u vezi s manjinskim zajednicama (na Kosovu), međusobnim potraživanjama i imovini, u sklopu puta ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“, kazao je Lajčak.

On je dodao da će sledeći sastanak u okviru briselskog dijaloga biti posvećen tim temama. Lajčak uz to naglašava da je cilj EU da zaključi sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova.

Odnosno da konačno ostvari sve ono što je potpisano već 19. aprila 2013. u Briselskom sporazumu.

„Razgovarali smo o ekonomskoj saradnji i nestalim i raseljenim osobama, temama koje smo otvorili na prethodnom sastanku. Srećan sam što mogu da objavim da smo postigli pun napredak u razgovorima“, rekao je Lajčak posle pregovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija.

Znači, Evropa želi da se proširi sa zemljama koje će na ulasku u Uniju već imati prethodno rešene svoje glavne probleme.

To je i u interesu samih zemalja kandidatkinja. Jer, konačno, realno je da jednog dana one postanu 28. odnosno 29. ili 30 i neka članica EU, a ne mogu nikad da postanu 51. država SAD!

NEDOSTATAK POLITIČKE VOLJE

Obećanje (ako može da im se veruje) oba lidera je toliko značajnije kad uzmemo u obzir ovogodišnje zaključke Izveštaja Evropske komisije, koji ocenjuje sprovođenje temeljnih reformi na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Komisija ih je predstavila zajedno sa preporukama i smernicama o sledećim koracima za države kandidatkinje. Naime, opšta ocena Komisije je da se približavanje EU odvija u regionu suviše sporo i da je to pre svega posledica nedostatka političke volje rukovodstava tih zemalja.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borelj tom prilikom je rekao: „Građani Zapadnog Balkana deo su Evrope i pripadaju Evropskoj uniji. Današnji izveštaji o paketu proširenja pružaju rigorozna procena koja ukazuje na put napred, ističući šta je postignuto i gde još uvek treba uložiti naporan posao.“

Iz izveštaja o napretku odabrali smo samo nekoliko istaknutih nalaza o zemljama iz regiona.

Kredibilan napredak u oblasti vladavine prava ostaje značajan izazov, koji često korelira sa nedostatkom političke volje. Spori tempo u pravosudnoj kulturi nastavlja se širom regiona Zapadnog Balkana bez dovoljne posvećenosti principu nezavisnosti sudstva. Ukupni tempo u borbi protiv korupcije usporio je i dosadašnji rezultati većine partnera daleko su od ispunjavanja uslova za članstvo, dok je u oblasti slobode izražavanja i pluralizma medija prošle godine postignuto najmanje napretka.

Komisija prvi put procenjuje ukupnu ravnotežu u pristupnim pregovorima i sa Crnom Gorom i sa Srbijom predlaže nastavak na tom putu. Ovo bi trebalo da omogući međuvladinim konferencijama, koje bi trebalo da se održe nakon objavljivanja godišnjeg paketa Komisije, da obezbede forume za politički dijalog o reformama, da sagledaju ukupan proces pristupanja i utvrde plan za narednu godinu, uključujući i otvaranje i zatvaranje poglavlja i moguće korektivne mere.

U slučaju Albanije i Severne Makedonije, Komisija se raduje prvim međuvladinim konferencijama koje će biti sazvane što je pre moguće nakon što je Savet usvojio pregovaračke okvire. Komisija je potvrdila dalji napredak u sprovođenju reformi u Albaniji i severnoj Makedoniji. Albanija je već postigla odlučujući napredak i blizu je ispunjavanja uslova koje je postavilo Veće s obzirom na prvu međuvladinu konferenciju.

Očekuje se da će Bosna i Hercegovina rešiti 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Komisije o svojoj prijavi za članstvo u EU, naravno, uz nekoliko onih koraka koji su do sada preduzeti. Što se tiče Kosova, postignut je ograničen napredak u reformama vezanim za EU ??i važno je da kosovske vlasti udvostruče svoje napore da napreduju na evropskom putu, uključujući kroz primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Komisija je usvojila i sveobuhvatan ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan koji ima za cilj podstaći dugoročni oporavak regiona, zelenu i digitalnu tranziciju, podstaći ekonomsku regionalnu saradnju, podstaći ekonomski rast i podržati reforme potrebne za napredak na putu EU.

„KO“ JE ZAPRAVO BRISEL?

Odgovor na to pitanje nije baš jednostavan.

Odlučivanje u EU je veoma kompleksno.

Dok nisam počela da sarađujem sa briselskom administracijom i kasnije, kada je moja država postala član Evropske unije, razmišljala sam slično kao još i sada razmišljaju moji prijatelji iz regiona.

Svi vide u maltene svakoj odluci Unije neke bitne uticaje ili čak zavere velikih snaga odnosno najjačih evropskih zemalja.

Ali to nije uvek tako.

Kada se radi o bitnim pitanjima na tim prostorima (normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je sigurno taj slučaj), to je tačno.

Ali kada se radi o nekim ocenama, izveštajima ili mišljenjima koja ne razmatra i usvaja Savet EU, u kome sede predsednici ili premijeri država članica, to je već drugi slučaj.

Takav primer je baš malo pre spominjani Izveštaj o napretku zemalja kandidatkinja. Njega sastavljaju briselske birokrate na osnovu izveštaja pregovarača EU i ambasada odnosno predstavništva EU u pojedinim zemljama.

U tim izveštajima ćete teško nači neku političku ocenu.

Autori tekstova se panično plaše da iznose političke stavove o stanju u bilo kojoj zemlji. Evropske diplomate naime postaju sve više birokrate, a zaposleni u direktoratima koji pišu te tekstove de facto i jesu birokrate.

To objašnjava i poslednje ocene, koje je nedavno komentarisao politički analitičar Dušan Janjić u crnogorskoj Pobjedi.

„U posljednjem Izvještaju Evropske komisije za Crnu Goru nije pomenuto direktno mešanje Srpske crkve u izbore kako bi se postigao politički kompromis i omogučila promena vlasti. Brisel nije zanimalo ko je učestvovao, čak nije pomenut ni uticaj Srbije, ni uticaj Rusije; oni su imali cilj i postignut je“, u izjavi za Pobjedu izjavio je Janjić.

On je na kraju zaključio: „Videćemo šta će biti, ali će se ovi dvostruki standardi Evropskoj komisiji obiti o glavu. Pogledajte samo Izvještaj EK za Srbiju. Oni su srpske izbore proglasili legalnim i čak pohvalili regionalnu saradnju Beograda. Toliko o tome koliko su bili objektivni.“

Iako sam malopre naglasila da se ne radi o politički smišljenom potezu, jer su ocenu pisale birokrate, mogu inače potpuno da se složim sa cenjenim kolegom da ovaj birokratski pristup, a kod drugih pitanja često i interesi pojedinih zemalja, mogu da sudbonosno utiču na budućnost zemalja koje čekaju za ulazak u Evropsku uniju kao i na sadašnjost i budućnost same Evropske unije.

Naime, isti takav ograničeni princip ocena utiče i na zemlje članice EU.

Recimo, na Istoku i u centralnoj Evropi imate poslednjih nekoliko godina zemlje koje svesno ruše sve osnovne postulate na kojima je Evropska unija postavljena (vladavina prava, sloboda govora i sloboda medija, prava čoveka….).

U tome prednjače Mađarska i Poljska kao i u skorije vreme Češka i Slovenija.

I šta se desilo?

Ništa!

Orbana „izbacuju“ iz Evropske narodne stranke već par godina.

Brisel šalje neke uopštene ocene kao što je slučaj Izveštaja o stanju pravne države za 2020. godinu.

Na slučaju Slovenije vidim da inače slažu tačne podatke o pretnjama do vlasti kritički orientisanim novinarima, ali se ne spominju nikakvi konkretni slučajevi.

Komisija nije ni u čemu konkretna, već je prva konstatacija samo da u Sloveniji nije niko od novinara ubijen!!!

Šta sad treba, da dobijemo slovenačke „Čuruvije“ da bi nekome svanulo???

Ko u Evropskoj uniji po meni još najverodostojnije ispunjava zadatke koje bi trebali da imaju svi evropski funkcioneri?

To su pre svega pojedini evropski poslanici.

U Srbiji su se obračali najdirektnije tako vlasti kao i opoziciji baš oni.

Najpoznatija je moja koleginica Tanja Fajon.

Ali uz veliko poštovanje prema svim aktivnim poslanicima, treba priznati i to da oni nemaju veliku moć.

Ta je koncentrisana u Evropskoj komisiji i pre svega u Savetu.

Tako da stavovi i inicijative poslanika retko padaju na plodno tlo. Njihovi nalazi nisu uključeni čak ni u izveštaje o napretku Evropske komisije.

ZAKLJUČAK

Cilj ovog teksta bio mi je približiti čitaocima Danasa moj pogled na funkcionisanje i razmišljanje Evropske unije sa svim njenim prednostima i manama, a s druge strane prikazati i nedovoljnu odlučnost zemalja Zapadnog Balkana na svom evropskom putu. Ne znam koliko mi je to u tih šest nastavaka uspelo, ali radi se o procesu koji je još u toku i koji će još dugo sam pisati svoju priču.

Ako će se lideri Evropske unije i ubuduće ponašati sebično i sprovoditi spoljnu i bezbednosnu politiku Unije na osnovu dnevne politike i ličnih interesa, to će zasigurno imati dugoročne posledice (geopolitičke, bezbednosne i ekonomske) kako za Zapadni Balkan tako i za samu Evropsku uniju.

Postavljanje EU kandidata u čekaonicu u kojoj će sedeti decenijama ne pomaže. Time se ne može ubrzati njihovu demokratsku transformaciju.

Izgleda da mnogi u EU nisu svesni opasnih posledica ako Zapadni Balkan dugo ostane van evropskog kluba. Održavanje članstva kao pokretne mete znači ugrožavanje mira u okolini i predaja regiona u ruke drugih svetskih igrača.

S druge strane je bitniji sam stav i angažman zemalja koje čekaju u toj čekaonici.

Na nedavnoj pres-konferenciji predsednika Vučića i Miroslava Lajčaka u Beogradu, novinar televizije N1 postavio je Lajčaku pitanje: „Da li je EU spremna da ponudi Srbiji članstvo ukoliko potpiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom?“

Ovo pitanje sadrži čitav niz pogrešnih pogleda na EU kao i na proces priključivanja Uniji.

Kao prvo, Srbiji je ponuđeno članstvo već 2012. i ona već od 2014. godine pregovara sa EU o ulasku.

Potpis sporazuma sa Kosovom je preduslov za članstvo samo u toliko koliko će Srbija ispuniti ostale uslove.

A to je uspešan zaključak pregovora svih 35 poglavlja.

To su područja koja su po meni mnogo bitnija od odnosa sa Kosovom.

Radi se o demokratiji, o ekonomiji, o poljoprivredi, o nauci i kulturi….

Znači, radi se o razvoju i budućnosti.

To jeste značajno za EU jer očekuje dobro pripremljene nove članice.

A u suštini bitno je za svaku zemlju koja želi da se pridruži ostalim evropskim državama.

Ona mora znati šta hoće, pa makar taj put do cilja često podseća na slatko-kiselo grožđe.

Za građane je od najvećeg značaja da im se razviju i usaglase sa ostatkom razvijenog sveta sva područja njihovog života.

Oni time naravno neće automatski postignuti standard Zapadne Evrope koja živi bolje, jer već od 2. svetskog rata nije preživljavala ni socijalizam, ni ratove, ni brojne ekonomske krize.

Ali će zemlje kandidatkinje sa ulaskom u EU ipak krenuti pravim putem.

Mnogo sigurnijim od onoga koji ih očekuje ako ostanu izolovane ili ako odluče da se priklone nekim drugim supersilama koje imaju svoje interese na nemirnom Balkanu.

Na kraju, odluka je uvek i isključivo na svakoj pojedinačnoj zemlji samo!

Kraj