Slavica Zvekanov, foto: J. PatarčićRučno izrađeni listići, cvetovi i pletivo od slame krase jarko crvena uskršnja jaja Slavice Zvekanov iz Subotice, koja ih ovom starom tehnikom oplemenjuje pred najveći hrišćanski praznik, trudeći se da od svakog napravi umetničko delo u malom.
Veštinu rada sa slamom Slavica Zvekanov je savladala još u detinjstvu, te gotovo celog života izrađuje slike u tehnici slame, praveći od zlatnog klasja siluete dama sa šeširima u najrazličitijim pozama.
“Još kao dete sam imala neku želju da se bavim slamom. Oduvek me je to privlačilo kako od slame svašta može da se napravi. Dobila sam nekoliko korisnih saveta i uputstava kako i šta treba pripremiti, a sve što danas radim sam naučila gledajući druge, pokušavajući da svakom radu dam svoj pečat”, započinje priču Slavica.
Dugogodišnje iskustvo i dobro poznavanje slame, poslužilo joj je da se pre četiri godine odvaži da ovom tehnikom ukrasi i uskršnja jaja.
Iako rad na samom jajetu ne traje dugo, priprema kao ključni deo rada je ono što oduzima najviše vremena, pa posla ima, kako Slavica kaže, “od žetve do žetve”.
“Slama se kosi krajem juna, početkom jula i tada je treba ostaviti sa strane. Morate voditi računa da ne bude prezrela jer će biti suva, niti da bude nedozrela jer će biti tvrda. Najbolja je ječmena slama i kada se pokosi, prvo mora da se očisti. Treba je izbeliti, potopiti u vodu da omekša, ispeglati sa nožem i onda odvajati nijanse boja, odvajati po debljini i od toga birate šta ćete praviti”, objašnjava Slavica.
Ovako pripremljenu slamu Slavica zalepi na traku i svojim veštim rukama od nje pravi razne oblike kojima će ukrasiti jaja.
“Najviše volim da ukrašavam cvećem i ove godine su mi kale i ruže bile inspiracija. Kada pravite ruže, trakicu od slame treba pokvasiti, da ona može lako da se savija, bez da se izlomi. Možete i seckati makazama razne oblike i onda ih spojiti u cvetove, bitno je samo da se ona dobro pripremi da bi se iz slame izvuklo što više, a posle možete pustiti maštu na volju”, kaže Slavica.
Međutim, nije slama jedino što zahteva pripremu, već i jaja koja će ona krasiti. Slavica kaže da najradije bira guščija jaja, koja su nešto veća i raskošnija od kokošijih, što joj ostavlja dovoljno postora za bogatiji dekor.
“Jaje treba probušiti gore i dole, ali tako da se ono ne raspadne i da rupica bude mala. Imam neku svoju tehniku kako to radim, pa kada kažem drugima, ne veruju mi”, nasmejala se Slavica.
A, tajna je u metalnoj zumbi, kojom se inače buše rupice na kajišu. Kalup za najmanju rupu Slavica prisloni na vrh jajeta, a potom ga lagano udara čekićem sve dok se ne otvori rupica.
“Onda sadržaj jajeta izvučem špricem, jer je tako najlakše, pa ga operem i osušim, a to traje. U jesen počnete, pa se preko cele godine suši i onda pred Uskrs možete da ih farbate u boji po želji”, kaže naša sagovornica.
Slavica je ove godine odabrala jarko crvenu boju koju odlično nadopunjuju zlatni cvetovi od slame. Ova jaja ne prodaje, već poklanja, a razlog tome je što ih pravi iz čiste ljubavi.
“Ovo radim iz ljubavi i mene to opušta. Zaboravim sve što smeta. Ako sam nervozna, ako sam neraspoložena, sednem i radim kad god imam priliku i svakome bih preporučila da se bavi nekim ručnim radom da bi se mogao opustiti”, poručuje Slavica.
I, što je najbitnije u ovoj priči, ova jaja nisu za jelo, već mala umetnička dela.
Slama je kao papir
Na pitanje koliko je zahtevno izrađivati listove, cvetove i pletiva od slame i to u minijaturnoj veličini, Slavica kaže da je jednako kao i sa papirom.
“Uvek kažem da je slama kao papir. Možeš sa njom da radiš šta hoćeš i ako umeš sa papirom, onda ćeš umeti i sa slamom”, kaže Slavica Zvekanov.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
