Slavko mesi hleb, a Andrija kuva najbolji pasulj

Novac prikupljen na novogodišnjem slavlju na centralnom gradskom trgu u Sremskoj Mitrovici od prodaje pića u iznosu od 34.800 dinara uručili su ovih dana predstavnici lokalne samouprave sedmočlanoj porodici Jović iz Laćarka.
Milan Jović, četrdeset petogodišnji radnik u mitrovačkom komunalnom preduzeću, već tri godine sam odgaja šestoro dece. Sa platom od dvadesetak hiljada dinara, koliko u proseku zaradi mesečno, treba biti pravi mađioničar i progurati nekako mesec, nabaviti ogrev, kupiti hranu, odeću, školovati decu…
Prema rečima Zorice Gašpar, načelnice Uprave za kulturu i obrazovanje Opštine Sremska Mitrovica, Snežane Stanisavljević, direktorice Centra za socijalni rada i Vesne Grabić, direktorice „Sirmijumarta“, ovo nije velika novčana pomoć, ali ovakvim porodicama svaki dinar dobro dođe. Pre svega, važan je gest dobre volje, da čovek ima čemu da se nada i da zna da uvek ima ljudi dobre volje.
– I ove godine smo nastavili praksu da uručimo jednokratnu pomoć nakon Nove godine upravo od prikupljenih sredstava sa dočeka i uvek su to višečlane porodice koje su materijalno ugrožene. Ove godine je to porodica Jović, a samohranom ocu je sigurno strašno teško da podiže šestoro mališana – kaže Vesna Grabić.
Ukućani stana koji su Milanu na korišćenje dodelile „Komunalije“, šestogodišnji Mirko, godinu dana stariji brat Miladin, desetogodišnji Đorđe, četrnaestogodišnji Andrija i tri godine starija braća blizanci Slavko i Zdravko kažu da su sa tatom već dogovorili kako će utrošiti dobijeni novac. Uglavnom će to biti nabavka odeća i obuća.
– Sam se staram o deci i naravno da mi je teško. Puno radim, nekada ostanem na poslu do kasno, tako da ne stignem da se bavim njihovim zadacima za školu. Imamo tri kreveta i nekako se sabijemo svi tu. Dobro bi nam došao barem još jedan, ali nemam od čega da odvojim i kupim novi krevet. Trebalo bi i malo omalterisati kuću, srediti fasadu, porušiti staru šupu u dvorištu, ali opet glavna prepreka je novac koji nam stalno nedostaje. Ostale kućne obaveze podelimo između sebe. Ovi veliki vode računa o mališanima i tako se snalazimo – priča Milan, a Slavko koji je uz brata Zdravka najstariji, kaže da svakog dana mesi hleb za sve njih.
– Umesim veliku veknu od dve kile brašna i to nam je dovoljno. Andrija kuva, ostali spremaju. Najčešće pravi pasulj koji svi volimo. Postao je pravi majstor. Dogovaramo se oko svega, jer jedino tako možemo da funkcionišemo – navodi Slavko.
Kaže još da je radio i kod privatnog pekara u selu, učio zanat i da otuda zna da mesi hleb. Bilo bi im mnogo lakše kada bi neki od starije dece radio, a Snežana Stanisavljević iz Centra za socijalni rad navodi da će to biti briga Centra da bar neko od ukućana dobije posao tokom godine.