Slavko Štimac: Dobrica

Nagrada mu je uručena sinoć na otvaranju festivala, kada je i premijerno prikazan film u kome igra glavnu ulogu – „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“. U ovom filmu bio je i koscenarista sa rediteljem Srđanom Penezićem, kao i jedan od troje producenata. Tako, kako je izjavio, „konačno nije više ‘samo glumac'“, iako bi samo njegovih „glumačkih radova“ bilo dovoljno i za više biografija. I po kvantitetu i po kvalitetu.

Počeo je kao dvanaestogodišnji dečak sa „Vukom samotnjakom“, pa je usledio „Salaš u Malom Ritu“ koji mu je doneo popularnost jugoslovenskih razmera, pa antologijske uloge, veće ili manje, u: „Specijalnom vaspitanju“, „Sjećaš li se Doli Bel?“, „Ko to tamo peva“, „Varljivom letu ’68.“… Ono što ih je sve povezivalo bila je njegova dečačka, mladolika pojava, zbog koje je i dugo posle tinejdžerskog doba igrao tinejdžere ili makar uloge ljudi blage naravi, tihe i drage, koje kao da su opravdavale tu još uvek detinju pojavu ili potrebu publike da se sa svakim njegovim novim likom vraća u nevinost detinjstva. Upravo takva je i uloga Dobrice, junaka koji bira da u ljudima vidi dobro. A takav je, izgleda, i Štimac privatno. Daleko od sujete i kapricioznosti koje se neretko vezuju uz njegovu profesiju.

„Slavko Štimac se kloni provokativnih izjava, ne voli da komentariše postupke ljudi s kojima je sarađivao, smatra da o tome treba njih pitati, a dodatni „problem“ jeste što se čini da u drugima traži uvek bolju stranu ličnosti. Kao da je ostao zarobljen u likovima koje je dosad tumačio. To su, poznato je, redom bili dobri momci nežne i blage naravi a utisak je da je takav i sam Slavko Štimac“ – zaključila je novinarka Danasa nakon intervjua sa njim.

Pozorištem se Štimac, dosta dugo bez formalnog glumačkog obrazovanja (studirao je književnost, a uz njegovu biografiju tek sada se pojavljuje podatak da je diplomirao na FDU), mnogo manje bavio. Prošle godine mu se vratio ulogom u „Klaustrofobičnoj komediji“.

„Pozorište je za mene bilo stres. Ja sam perfekcionista i u svakoj bih se predstavi emocionalno potrošio. Ne možeš to isto ponoviti sutradan. Tu negde je bila i publika, sa svojim reakcijama koje je bilo teško predvideti. Moja je komunikacija uvek bila s kamerom, znao sam u šta ću gledati i gde ću stajati, a ovde mi je sve bilo nekako čudno, suviše otvoreno“, izjavio je.

Slavko Štimac rođen je 15. oktobra 1960. u Konjskom Brdu u Lici. U braku je sa slikarkom Vesnom Golubović. Živeli su neko vreme u Americi. Imaju sina Vida.