Slavlje i sukobi na ulicama Teherana

Ahmadinedžad je na izborima održanim u petak osvojio 62,6 odsto glasova, gotovo dvostruko više od Musavija, koga je podržalo 33,75 odsto birača. Musavi je juče zvanično uložio žalbu na izborne rezultate i pozvao pristalice da nastave mirne proteste. „Danas sam zvanično uložio žalbu Savetu čuvara (glavnom iranskom pravosudnom organu) da poništi izborne rezultate“, naveo je Musavi u saopštenju. „Pozivam iranski narod da nastavi proteste na miran i legalan način“, rekao je on.

Musavi je, takođe, kazao da su mnogi Iranci zabrinuti zbog najnovijih događaja koji, kako je naglasio, ugrožavaju „dostignuća revolucije“ iz 1979. godine. „Upozoravam vas da niko ko podržava Islamsku Republiku neće prihvatiti takav trend“, poručio je on. Reizbor Ahmadinedžada znak je da će tenzije sa međunarodnim kritičarima nuklearne politike te zemlje biti nastavljene, saglasnost je analitičkih krugova iz regiona. Ahmadinedžadov stil da traga za konfrontacijom biće zaštitni znak i njegovog drugog mandata. Jedini tračak nade, navode stručnjaci, mogao bi da bude to što bi iranski lider, uz iskazanu podršku naroda, mogao da oseća kao da je došlo vreme za kompromise.

Postoje i optimistična predviđanja da bi Ahmadinedžad mogao da prestane sa negiranjem holokausta i pozivom na uništenjem jevrejske države. S druge strane, neki krugovi tvrde da sada ima više osnova za uvođenje sankcija Iranu. Izrael je naročito zabrinut da bi Islamska Republika mogla jednog dana da napravi nuklearno oružje uprkos tome što negira da namerava to da učini.

Ključno pitanje jeste odgovor Ahmadinedžada na ponudu Baraka Obame da sednu za pregovarački sto. Zapadna javnost plaši se da će, čak iako Ahmadinežad pristane na ponudu Obame, to biti prilika za Teheran da sugeriše Vašingtonu promenu politike prema Iranu a ne šansa da se reše brojne razlike.

Ahmadinedžad je, na prvoj konferenciji za novinare od objavljivanja izbornih rezultata, izjavio da su izbori bili slobodni i da se ne mogu dovoditi u pitanje, uprkos optužbama za veliku izbornu krađu. Optužio je strane medije da za „psihološki rat“ protiv Irana. Ponovio je da problem iranskog nuklearnog programa „pripada prošlosti“, dodajući da će njegova zemlja spremna da napravi „globalnu studiju o nuklearnom razoružanju u svetu“. Iranski predsednik takođe je izjavio da će svaka zemlja koja se usudi da napadne Iran „duboko zažaliti“ zbog toga.

SAD i Kanada su prve zemlje koje su osporile izborni rezultat, dok su mnoge druge države zauzele pristup „čekam da vidim šta će se dogoditi. Francuska je takođe izjavila da pažljivo prati situaciju u Iranu. Američki državni sekretar Hilari Klinton izjavila je da ta zemlja pažljivo prati situaciju u Iranu i da kao i ostatak sveta žele da izbori budu odraz volje iranskih borača. Potpredsednik SAD Džo Bajden izjavio je da je SAD i drugim zemljama potrebno više vremena da analiziraju rezultate glasanja u Iranu.

Odnos iranske policije prema demonstrantima u Teheranu, nakon objavljivanja rezultata izbora, apsolutno je neprihvatljiv, izjavio je nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer.

Predsednik Iraka Džalal Talabani čestitao je reizbor svom iranskom kolegi koji je dobio „poverenje i podršku svog naroda“. Visoki zvaničnik Kremlja izjavio je da će ruski predsednik Dmitrij Medvedev održati sastanak s Ahmadinedžadom ove sedmice na marginama samita u Jekaterinburgu.

Uhapšeno više od 170 reformista

Više od 170 članova iranske reformističke grupe uhapšeno je u noći između subote i nedelje pod optužbom da su orkestrirali nasilje u zemlji. Među uhapšenima nalaze se brat bivšeg predsednika zemlje Mohameda Katamija, bivši portparol vlade i zamenik predsednika parlamenta, koji su rekli da su ih pripadnici snaga bezbednosti silom odveli iz njihovih domova.