Šest je godina od kako su američke borbene trupe ušle u Bagdad. Sinoć u ponoć istekao je i poslednji rok za njihovo povlačenje iz urbanih delova Iraka. Bezbednost i kontrola nad zemljom predata je u ruke 600.000 pripadnika iračke armije i policije čime je postignut vrlo važan korak u vraćanju nezavisnosti Iraka.
Iračani su sve do jutra proslavljali formalnu primopredaju bezbednosti sa američke vojske u ruke iračkih snaga bezbednosti, a nebo iznad bilo je osvetljeno raznobojnim vatrometima. Slika časovnika sa iračkom zastavom na državnoj televiziji pokazivala je vreme preostalo za povlačenje borbenih trupa SAD, uz reči: „ Dan nacionalnog suvereniteta 30. jun“. Snimci iz Bagdada prikazivali su euforične mase i vojne parade ulicama prestonice, mnogobrojna vozila ukrašena cvećem i iračkim zastavama. Na jednom betonskom zidu pisalo je „Irak: moja nacija, slava i ponos“. Ulicama su odjekivale patriotske pesme.
Premijer Nuri al Maliki, iako bliski saveznik Vašingtona, nije propustio priliku da jučerašnji dan nazove „velikom pobedom“. Obećao je da će se vlada nacionalnog jedinstva uspešno obračunati sa sektaškim nasiljem koje preti jedinstvu i suverenitetu zemlje. Američki ambasador u Iraku Kristofer Hil potvrdio je da neće biti većih izmena u smanjenju broja vojnika do 2010, i da je njihovo povlačenje „prekretnica“. „Da, mislimo da je Irak spreman. Mnogo vremena smo potrošili radeći sa iračkim službama bezbednosti. Mislim da oni shvataju da je sada došlo njihovo vreme“. Hil je naglasio da će u zemlji i dalje biti prisutne američke borbene trupe iako u manjem broju.
Prema bezbednosnom planu, 130.000 američkih vojnika ostaće u bazama izvan urbanih oblasti do septembra, a potom će se postepeno povlačiti iz svih oblasti, do krajnjeg roka, sredine 2011.
Pre šest godina, Iračani su pozdravljali pad režima Sadama Huseina. No, za razliku od američkog vojnog prisustva u Avganistanu, u poslednje vreme prisustvo snaga SAD u Iraku je bilo nepopularno, što pokazuju i rezultati nekoliko istraživanja javnog mnjenja. Etničke podele i podele po sektaškim osnovama unutar zemlje produbljene su upravo zahvaljujući okupaciji, tvrde analitičari iz regiona. Jer, svaka od tri velike etničke zajednice različito je gledala na prisustvo američkih snaga: Kurdi su ih podržavali, sunitski Arapi su se borili protiv njih, dok je šiitska većina sarađivala sa njima u cilju uspostavljanja reda. Situacija se promenila poslednjih nekoliko meseci tako da šiiti žele što skoriji izlazak američkih vojnika iz zemlje, dok se mnogi suniti poraženi u sektaškom građanskom ratu između 2005. i 2007. plaše gubitka američke zaštite.
Kako se približavao dan za povlačenje borbenih trupa SAD tako se i pojačavalo nasilje u Iraku. Zabeleženi su brojni bombaški napadi na šiitske mete. Ovakva situacija ostavljala je prostora za sumnje u sposobnost iračkih snaga da preuzmu bezbednost.
Ipak, može se zaključiti da je bezbednost u Bagdadu i centralnom delu Iraka poboljšana u poređenju sa periodom od pre dve godine, kada je 3.000 ljudi ubijano svakog meseca. Analitičari ukazuju na to da je Bagdad bezbedniji od Mogadiša, u Somaliji, ali je i dalje mnogo opasniji od Kabula, u Avganistanu. Oni naglašavaju da se veliki deo od gotovo 2,2 miliona iračkih izbeglica koji se nalaze u Jordanu i Siriji još nije vratio kući. Glavni razlog što oni i dalje žive u izbeglištvu jeste upravo bezbednost i uslovi života. Pri tom treba imati na umu da su iračko društvo, infrastruktura i ekonomija bili pogođeni sa 30 godina ratovanja i sankcija. Iako je i dalje zemlja razrušena, veliki prihodi za rekonstrukciju zemlje očekuju se od nafte. U narednih nekoliko dana Ministarstvo za naftu izneće ponude stranim naftnim kompanijama, koje će raditi na iračkim naftnim poljima. Uspešna rekonstrukcija je, po mišljenju stručnjaka, ključ za dugoročnu stabilnost zemlje.
Rat u brojkama
170.000 – američkih vojnika bilo je u Iraku na vrhuncu invazije 2003;
135.000 – vojnika SAD u Iraku od 1. juna 2009;
4.303 – stradalih američkih vojnika od početka rata u Iraku;
2.200 – Broj iračkih doktora i medicinskih sestara ubijenih tokom sukoba;
92.438 – Minimalan broj stradalih iračkih civila;
80.000 – Broj mobilnih telefona u vlasništvu Iračana pre rata u poređenju sa 17,7 miliona koliko ih danas ima;
500.000 – Iračani koji su živeli u inostranstvu pre invazije u poređenju sa gotovo dva miliona, koliko ih danas živi van zemlje;
138 – Broj stradalih novinara;
674 – milijarde dolara – cena rata u Iraku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
