Slavljenje junaka ili brisanje istorije?

Zagorska ulica u Zemunu poneće ime Blagoja Jovovića, koji je 10. aprila 1957. godine u Argentini izvršio atentat na Pavelića, odlučili su juče odbornici Skupštine Beograda, a nova imena biće dodeljena i svim beogradskim ulicama koje nose naziv po gradovima, predelima i drugim toponimima sa prostora bivših republika socijalističke Jugoslavije.

Kako Martinov navodi, „objektivna istoriografija zasnovana na istorijskim faktima odavno je zaključila da su oni bili saradnici nemačkih i italijanskih okupatora“.

– Četničko-ustaški obračun, takozvano „čišćenje starih računa“ između dveju kvislinških grupacija, odnosno pokušaj ubistva Ante Pavelića, danas nam Vesić i onaj ko mu je to naredio, (zna se dobro ko bi to jedino mogao biti) pokušava da predstavi kao rodoljubiv čin. To je nedostojno politike države koja svoje postojanje zasniva na antifašističkoj osnovi, zaključuje Martinov.

Najava gradskih vlasti da će sve beogradske ulice koje nose nazive po toponimima iz socijalističke Jugoslavije biti preimenovane pogodila je i Socijaldemokratsku stranku koja se juče oglasila tim povodom i tu odluku okarakterisala kao „pokušaj brisanja istorije našeg glavnog grada“ ali i „radikalski napad na duh Beograda“.

„Vlast koja godinama urušava odnose u regionu i ovom odlukom pokušava da promoviše politiku podela i kvazipatriotizma zarad sticanja jeftinih političkih poena. Isticanjem kako se isključivo radi o nazivima „jugoslovenskih toponima“ vlast zapravo pokušava da skrene pažnju sa činjenice da su u pitanju nazivi toponima iz našeg regiona, u kom je Beograd uvek negovao duh otvorenih vrata prema svima i grada koji je uvek bio iznad nacionalističkih podela, uprkos svim političkim događanjima u našoj istoriji“, piše u saopštenju SDS.

– Pogubna radikalska politika bazirana na populističkoj politici reciprociteta u kom se ne bi trebalo izviniti za zločine, ukoliko i Srbija ne dobije isto izvinjenje, se sada preslikava i na odluku o promeni naziva beogradskih ulica. Pa se tako poručuje da Beograd ne bi trebalo da nosi nazive gradova u kojima nema ulica nazvanih po Beogradu. Podsećamo da su na temelju takve politike u vreme vlasti istih stranaka koje danas upravljaju Srbijom i pokrenuta i vođena ratna razaranja devedesetih godina, naveo je predsednik odborničke grupe „Oslobodimo Vračar“ Konstantin Samofalov.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je inicijator promena naziva ulica, juče je u tokom obrazlaganja odluke za skupštinskom govornicom kazao da je „ubistvo Pavelića herojski čin“, a osvrćući se na kritiku istoričarke Dubravke Stojanović rekao da je „bolesno“ da se raspravlja o tome „da li je on heroj ili ubica“.

– Digla se klika, manjina u zemlji, a to se vidi kod istoričara, novinara i medija koji vode hajku protiv imenovanja, to su ljudi koji ne žele da poštuju svoju tradiciju. Oni hoće da Srbi jedini nemaju pravo da slave svoju istoriju, da jedini nemaju pravo da slave sve svoje heroje. Sutra će nam tražiti da ukinemo Obilićev venac jer je Miloš Obilić ubio legitimno izabranog sultana, kazao je Vesić i pročitao pismo porodice Jovović u kojem stoji da je Blagoje Jovović tajnu o ubistvu krio više decenija, sve dok ga mitropolit Amfilohije nije nagovorio da je otkrije 1998. godine.

Rade Veljanovski iz Građanskog demokratskog foruma ocenio je da je promena naziva Zagorske ulice u Ulicu Blagoja Jovovića izražavanje neprijateljstva.

– Brisanje imena koja asociraju na mesta iz bivše Jugoslavije, o čemu javnost bruji, nesumnjivo je ksenofobija. Zaboravljamo da u Zemunu žive i Hrvati, a to su naši građani, rekao je Veljanovski.

On je istorijsku pozadinu o Jovoviću doveo u pitanje i upitao zašto se ne sačeka da istoričari daju svoj sud o njegovom liku, na šta je dobio repliku šefa odborničke grupe SNS Aleksandra Mirkovića, koji je upitao „koliko da se čeka sud istoričara u Srbiji, koji istoriju vide na tri različita načina“.

Martinov: Jovović kao ustaška emigracija

– Ante Pavelić je, za razliku od drugih ustaških doglavnika, poput Mila Budaka, Slavka Kvaternika, Nikole Mandića i drugih, izbegao sudsku pravdu za učinjene zločine bekstvom u Argentinu. „Nakon višemesečnog oporavka od neuspelog atentata 1957. Pavelić je sa porodicom napustio Argentinu i preselio se u Španiju, gde je skoro tri godine kasnije preminuo. Atentat je sa grupom četničkih emigranata, bez znanja i učešća UDBE (što ne znači da se u UDBI nije planiralo i tako nešto), izvršio Blagoje Jovović, poreklom Crnogorac, koji se četiri godine borio u četničkim redovima protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Đurišićev četnik se zajedno sa Nemcima povlačio u jesen 1944. preko NDH i do Slovenije a odatle prebegao prvo u Italiju a onda u Agentinu, a tako je vajni „srpski oslobodilac“, vajni „srpski rodoljub“, postao nedostupan našim državnim organima. Zajedno sa ekstremnom četničkom emigracijom u Argentini, rovario je protiv socijalističke Jugoslavije, osnovao je tzv. boračko udruženje „Draža Mihailović“, sa ciljem ubacivanja terorista u zemlju. U tom pogledu se nije razlikovao od predstavnika ustaške emigracije“, naveo je Zlatoje Martinov, autor knjige „NDH i Nedićeva Srbija – sličnosti i razlike“.

POKS: Jovović izvršilac pravosnažne smrtne presude

„Ne postoji baš ništa sporno u odluci da jedna od prestoničkih ulica dobije ime po Blagoju Jovoviću, jer je on bio samo izvršilac pravosnažne smrtne presude koju je sud Kraljevine Jugoslavije i Republike Francuske izrekao 1934. godine na suđenju Anti Paveliću u odsustvu, zbog organizovanja ubistva Kralja Aleksandra I Karađorđevića. Oni koji danas tu odluku kritikuju jer njegov čin nije „pravno utemeljen“, nisu u pravu čak ni sa pravnog aspekta, jer je Pavelić pravosnažno osuđen na smrt od strane dve države“, naveo je potpredsednik Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) i unuk Dragoljuba Mihailovića, Vojislav Mihailović.