Slavoljub Srnić: Heroj Zvezdinog severa

Sve i da nijednom više ne pogodi mrežu do kraja svoje druge epizode u Crvenoj zvezdi, ovaj krilni vezista imaće posebno mesto u istoriji kluba i sećanju „delija“, jer je njegov pogodak u minimalnoj pobedi protiv Kelna doneo crveno-belima proleće u Ligi Evrope, na šta je nekadašnji svetski i kontinentalni šampion čekao ravno 25 godina.

– Ni sam ne znam koliko sam imao promašaja u domaćem šampionatu ove sezone. Trudio sam se, pokušavao da budem bolji i konkretniji, ali jedno vreme me uopšte nije hteo gol, čak ni iz zicer šansi. Ispunila mi se želja da dam neki baš važan pogodak za moje crveno-bele, a sudbina je htela da baš ja zaokružim naše fenomenalno leto i jesen u Evropi – s razlogom je Srnić bio u epicentru pažnje posle tog meča.

A da je bilo više pameti a manje sumnjivih funkcionersko-menadžerskih računica u predsedničkoj eri Vladana Lukića i vreme direktorovanja Ivana Adžića, možda bi hitronogi igrač sredine terena još ranije (na)pravio vredne stvari za Zvezdu, čiju je fudbalsku školu prošao sa bratom blizancem Dragoljubom.

– Tadašnje rukovodstvo kluba je bukvalno nateralo mene i mog Dražu, kao i još neke igrače iz omladinskog pogona da promenimo menadžera i uzmemo agenta kojeg su nam oni preporučili. To je bio uslov da ostanemo u Zvezdi. Nadali smo se da ćemo tada konačno dobiti šansu da zaigramo za našu Zvezdu. Naravno, od toga nije bilo ništa… – otkrio je Slavoljub na povratku na stadion “Rajko Mitić” 2015. godine, dve sezone nakon što su Srnići, posle dve pozajmice, prepušteni Čukaričkom.

Odlazak na Banovo brdo ispostavio se kao pun pogodak, pošto su obojica u dresu jedinog srpskog superligaša u privatnom vlasništvu doživela potpunu afirmaciju, a novi ljubimac “delija” dao jedini gol u finalu Kupa Srbije sa Partizanom, zaslužio dres mlade selekcije i povratak na mesto “zločina”, što je Zvezdu koštalo 350.000 evra i 40 odsto zarade od budućeg transfera. Mogao je Kelnov “dželat” i u inostranstvo pretprošlog leta, ali se vodio srcem i zadnjeg dana prelaznog roka dobio dozvolu da se priključi timu Miodraga Božovića, na čije je insistiranje dobio priliku da pokaže koliko su se o njega ogrešili.

Strelac prvog gola i u prvom ovosezonskom evropskom susretu sa Florijanom došao je na svet 12. januara 1995. godine, pet minuta ranije od Dragoljuba, u braku Radenka i Snežane iz Bogosavca kraj Šapca, gde mu i dan- danas žive roditelji i stariji brat Dejan. Završio je ekonomsku školu, sa devojkom iz detinjstva čeka prinovu, a u slobodno vreme voli da ode u pozorište, odgleda film ili popravlja automobile.