Slede novi masovni odlasci iz pravosuđa

Ukoliko ovakvo rešenje nađe svoj put do konačne verzije Ustava, tvrdi deo Danasovih sagovornika, najveći broj ljudi koji već godinama radi u pravosuđu će otići, ostavljajući iza sebe obim posla koji će dovesti u pitanje i samu mogućnost funkcionisanja sudova i tužilaštava. S druge strane, mogu se čuti i stavovi da se ovim ustavnim rešenjem ispunjavaju evropski standardi i omogućava svim kandidatima da, prvi put posle niza godina, pod jednakim uslovima konkurišu za javne funkcije.

Jelena Gajić, predsednica Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije (USTP), navodi da uvođenje Pravosudne akademije u predlog ustavnih promena kao uslov za dolazak na pravosudnu funkciju „seče granu na kojoj sedi pravosuđe“.

– Trenutno u sudovima i tužilaštvima radi oko 1.900 pravosudnih savetnika. Ovakvim rešenjem, njihov položaj se zanemaruje i lako se može dogoditi da oni, lišeni podsticaja za napredovanje, masovno počnu da napuštaju pravosuđe – navodi Gajić.

Odlazak ovih ljudi, dodaje ona, doveo bi u pitanje i mogućnost funkcionisanja sudova i tužilaštava.

– Obim posla u pravosuđu je toliki da nosioci pravosudnih funkcija nikako ne mogu da izađu na kraj sa predmetima bez stručne pomoći. Ti ljudi u praksi drže pravosuđe i na ovaj način se, praktično preko noći, ukida jedna profesija – ističe predsednica USTP-a.

Prema njenim rečima, broj polaznika Pravosudne akademije nikako ne bi mogao da popuni prazninu koju bi odlazak pomoćnika ostavio u sudovima i tužilaštvima.

– Nisam sigurna ni da bi višedecenijski napori mogli da nadoknade broj pomoćnika koji bi napustio pravosuđe. Za to vreme, neko bi morao da obavlja saradnički posao, koji sa sobom nosi velike obaveze i dužnosti. Pritom, ovo ustavno rešenje u potpunosti zanemaruje ogromno iskustvo saradnika, od kojih neki i više od deset godina već rade u pravosuđu – naglašava Gajić i dodaje da će kroz proces konsultacija pokušati da utiče na to da se ovo ustavno rešenje izmeni.

Sličnog stava je i Jelena Miljković Gligorijević, predsednica Asocijacije pravosudnih savetnika Srbije (APSS), koja navodi da „ad hok“ ubacivanje Pravosudne akademije u nacrt ustavnih izmena otvara pitanje sudbine oko dve hiljade pravosudnih saradnika.

– Pravosudna akademija ne treba da postane ustavna kategorija, zato što i dalje ne ispunjava svoje obaveze propisane Zakonom o pravosudnoj akademiji za držanje posebne obuke za pomoćnike i kontinuirane obuke za sudije. Tek kada ispuni te zakonske obaveze, može postati ustavna kategorija – ističe predsednica APSS-a.

Siniša Trifunović, predsednik Alumni kluba Pravosudne akademije, s druge strane smatra da bi se konstitucionalizacijom ove institucije uveo red u način izbora nosioca pravosudnih funkcija.

– Skoro čitavu proteklu deceniju obeležio je izbor sudijskih i tužilačkih pomoćnika na pravosudne funkcije, i to nažalost ne najboljih, niti najstarijih među njima. Oni čine preko 90 odsto novoizabranih funkcionera, naspram samo 6 odsto polaznika Pravosudne akademije. Uvođenje Pravosudne akademije kao uslova za izbor za prvostepenog sudiju i zamenika tužioca je učinjeno na insistiranje EU, koja ne želi da toleriše nepostojanje kriterijuma prilikom izbora i arbitrarnost. Novim ustavnim rešenjem se ispunjavaju evropski standardi u ovoj oblasti i omogućava svim kandidatima da pod jednakim uslovima konkurišu za javne funkcije – kaže Trifunović.

Prema njegovim rečima, demagogija je da bi u slučaju izostanka Pravosudne akademija iz Ustava, na funkcije bili birani oni koji su godinama u pravosuđu, „ako znamo da je 80 odsto sudija i tužilaca u nedavnoj anketi reklo da to nisu odlučujući faktori, već su potvrdili postojanje nepotizma i ličnih veza“.

Udruženja traže smislenu raspravu

„Imajući u vidu predložena rešenja, Ministarstvo pravde je u potpunosti prenebregnulo brojne stručne i obrazložene sugestije stručne javnosti i stvorilo uslove da se dodatno prodube politički uticaji na pravosuđe u Srbiji, navodi se u saopštenju koje su juče zajednički potpisali Društvo sudija Srbije, CEPRIS i Beogradski centar za ljudska prava. Ove organizacije su od Vlade Srbije zatražile da se odredi duži i primereniji rok za javnu raspravu kako bi svi relevantni subjekti mogli da se izjasne o predloženim rešenjima. Takođe, udruženja su zatražila od Vlade da izrazi spremnost da razmotri drugačija rešenja stručnih organizacija, u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da istovremeno stavi u raspravu i radnu verziju Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava, bez koga je, kako navode, nemoguće sagledati pravi domašaj predloženih izmena.