Haški tribunal proglasio je juče okončanim dokazni postupak odbrane generala Ratka Mladića, iako su se branioci tome protivili, ukazujući da bi pred sud mogli izvesti još trojicu svedoka.
Mladićeva odbrana nagovestila je nameru da uloži žalbu, ali je predsedavajući sudija Alfons Ori rekao da to ne utiče na oduku o zatvaranju dokaznog postupka. Do kraja suđenja Mladiću, posle jučerašnje odluke, ostaje samo da tužioci i branioci ulože završne podneske i održe završne reči. Kada će to tačno biti učinjeno, sudije će saopštiti naknadno.
Raspravno veće je odbrani i optužbi dalo rok do 25. vgusta da se izjasne koja bi kazna bila primerena, ako bi general Mladić presudom bio proglašen krivim. Na junskom zasedanju suda, tužilac Alan Tiger izložio je zajednički predlog optužbe i odbrane da završne reči budu održane od 10. oktobra. Mladićeva odbrana, međutim, kasnije je odustala od tog datuma i predložila da rok za podnošenje pisanih završnih podnesaka bude produžen do novembra, a da završne reči budu održane u februaru iduće godine. Odluku o tom predlogu u dogledno vreme doneće raspravno veće, najavio je sudija Ori.
Tokom jučerašnjeg zasedanja, završen je iskaz poslednjeg svedoka odbrane Andreja Demurenka. U unakrsnom ispitivanju, tužioci su osporavali verodostojnost Demurenka, navodeći da su njegovo svedočenje sudije Haškog tribunala odbacile kao nepouzdano u presudi Radovanu Karadžiću, koji je nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora zbog istih zločina za koje je general Mladić optužen. Ruski pukovnik Demurenko ostao je, međutim, pri iskazu da Vojska Republike Srpske nije mogla ispaliti granatu koja je ,28. avgusta 1995., na sarajevskoj pijaci Markale ubila 43 osobe, a ranila 75 građana Sarajeva.
Prema optužnici, koja generala Mladića (73), ratnog komandanta VRS, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem, minobacačku granatu na Markale ispalila je VRS. Demurenko, koji je 1995. bio načelnik štaba Unprofora u sektoru Sarajevo, posvedočio je da je istragom na terenu utvrdio da granata nije mogla biti ispaljena ni sa jednog od srpskih položaja u pravcu doleta projektila koji su prethodno odredili francuski “plavi šlemovi”.
Opovrgavajući tu svedokovu tvrdnju, tužilac Alan Tiger predočio mu je snimke terena, koji, po optužbi, dokazuju da nisu svi položaji VRS bili “stenoviti i neprikladni za minobacač”, kako je Demurenko izjavio.
– Nikada nisam ni tvrdio da je taj teren bio 100 odsto neprikladan za minobacače, rekao sam da su neka mesta bila nepovoljna – uzvratio je svedok, posredstvom video veze iz Moskve. Primetio je i da su tužiočeve fotografije “snimljene posle 12 godina” i da se “mnogo toga moglo promeniti”.
Tužilac Tiger citirao je, zatim, iz presude Karadžiću ocenu sudija da je Demurenkov iskaz o neprikladnosti položaja VRS za minobacače “neverodostojan”. Po istoj presudi, Demurenko “nije mogao da obiđe” tako veliko područje “u ograničenom vremenu koje je imao”.
– Ako mi sud ne veruje, svi moji napori su bili besmisleni…To pokazuje da ste vi pristrasni i da niste neutralni – odgovorio je Demurenko zastupniku optužbe.
Podsetimo, Demurenko je svedočenje započeo sredinom juna, ali je iznenada napustio Hag i vratio se u Rusiju uoči poslednjeg dana unakrsnog ispitivanja, 16. juna. Demurenko je juče tvrdio da je iz Haga otišao zato što je u Moskvi sutradan morao da se javi na posao. Na pitanje sudija zašto im to prethodno nije rekao, odgovorio je da je pokušao, ali da mu oni nisu dozvolili. Na pitanje da li je istina da je službenicima suda, pre odlaska, rekao da je nezadovoljan “nepravičnim i nerazumnim odnosom”, između ostalog i zato što mu sudije nisu dozvolile da se rukuje s Mladićem, Demurenko nije želeo da odgovori.
General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH koji je u šest opština imao razmere genocida i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
