Predstavnici albanske nacionalne zajednice iz opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, u pismu koje je potpisao narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi, zatražili su od vlade u Beogradu poništenje odluke po kojoj se u centralnoj Srbiji ne priznaju diplome Univerziteta u Prištini koje pečatom overava Unmik.
Ukoliko iz Beograda ne stigne pozitivan odgovor, Albanci su jedinstveni u stavu da neće učestvovati u radu Koordinacionog tela za jug Srbije. „Ukoliko se ne poništi jedan diskrminacioni akt koji je donela prethodna vlada Vojislava Koštunice, mi nemamo šta da tražimo u radu Koordinacionog tela“, ponovio je Riza Hlimi rečenicu koju je nedavno izrekao i u razgovoru s novim predsednikom Koordinacioog tela Milanom Markovićem, ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
– Nama je u najmanju ruku čudan potez prethodne vlade koja je poništila važeći sporazum iz 2001. godine. To je potpuno nerazuman potez – ocenjuje za Danas predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi, naglašavajući pritom da je u najmanju ruku licemerno da se „od Albanaca traži veći stepen integracije u državne institucije, a da im se uskraćuje pravo na školovanje koje je zagarantovano Ustavom“.
ilan Marković nije dao konkretan odgovor na zahteve albanskih političkih lidera, a ministar prosvete Žarko Obradović prilikom nedavne posete Vranju nije želeo da komentariše novonastalu situaciju, pravdajući se da je to „odluka Vlade Srbije a ne resornog ministarstva“.
– Ovakva situacija treba da se prevaziđe, pogotovo što je u prethodnom periodu važio sporazum o priznavanju diploma koje su studenti s juga Srbije stekli na fakultetima u Prištini. Nužno je da se odluka o nepriznavanju promeni – založio se šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad, koji je zajedno s ministrom Markovićem bio u prilici da na licu mesta u Bujanovcu bude upoznat sa situacijom i oštrom reakcijom Albanaca.
Podaci govore da je na ovaj način bez diplome ostalo oko dve stotine Albanaca koji su visokoškolsko zvanje proteklih godina stekli školujući sa na nekom od fakulteta u Prištini, pa sada nisu u prilici da dobiju zaposlenje u sredini gde žive, to jest u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Dodatni problem u slučaju da kabinet premijera Mirka Cvetkovića ostane pri stavu podrške odluci prethodne vlade, može da bude i činjenica da su Albanci i ove godine u velikom broju započeli školovanje na fakultetima u Prištini, dok ih je vrlo malo na visokoškolskim ustanovama u centralnom delu Republike. Prema podacima lokalnih vlasti tri opštine juga Srbije s većinskim albanskim stanovništvom, na Kosovu ove školske godine studira oko 400 studenata.
Albanci s juga Srbije školuju se i na fakultetima u Makedoniji, najviše u Tetovu, a ima i onih koji studiraju u Tirani, sve u zavisnosti od materijalnih mogućnosti.
Sada je na potezu vlast u Beogradu, koja se ne oglašava iako je pismo na adresu Vlade Srbije upućeno pre skoro mesec dana. Kako albanski političari upozoravaju, vlada time „dovodi u pitanje iskrenost namere da se problemi u ovom regionu rešavaju uz potpuno učešće Albanaca u institucijama sistema, a pre svega u Koordinacionom telu“.
Da se štite prava i Srba i Albanaca
Šaip Kamberi kao najodgovornijeg za odluku o nepriznavanju „Unmikovih diploma“ smatra Slobodana Samardžića, tadašnjeg ministra za Kosovo i Metohiju i potpredsednika DSS-a.
– Nama je poznat stav gospodina Samardžića, koji se na Kosovu zalagao za poštovanje svih prava Srba što je legitiman stav, ali je istovremeno kumovao odluci o ukidanju sporazuma o priznavanju prištinskih diploma i na taj način diskriminisao Albance na jugu Srbije koji su državljani ove zemlje – upozorava gradonačelnik Bujanovca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
