Sledi pooštravanje kaznene politike

Da bi se nekako stalo na put ovom sve učestalijem vidu delinkventnog ponašanja mladih, Ministarstvo pravde razmatra izmene Krivičnog zakonika. Promene bi bile takve da bi se ovakve pojave tretirale kao teži oblik postojećeg krivičnog dela ili čak kao novo krivično delo neovlašćenog snimanja – video ili audio. Međutim, čak i kada se na snimku vidi da neko vrši nasilje prema drugome objavi u javnosti, to se ne tretira kao ugrožavanje ili uznemiravanje javnosti, nego bi oštećeni trebalo da preduzme pravne mere, a ne tužilaštvo.

DRUGA STRANA MEDALJE

Goran Ilić, docent Krivično-procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže za Danas da kada je rečo neovlašćenom snimanju postoji i druga strana medalje.

– Snimak „Kosovo za patike“ koji se pojavio na „Jutjubu“ bio je ključan za pokretanje pravosudne akcije protiv dve devojke. Postoje slučajevi kada snimak može biti od pomoći za pronalaženje osumnjičenih ili rasvetljavanje krivičnog dela. Kada snimite neku osobu koju maltretirate, suštinski olakšavate posao pravosudnim organima i policiji da vas identifikuje i može predstavljati polaznu tačku u krivičnom postupku, a da se onda pronađu dokazi – objašnjava Ilić.

Prema njegovim rečima, neovlašćeno snimanje, video ili audio je krivično delo, za koje je zaprećena kazna do godinu dana zatvora.

– Dodatni element predstavlja objavljivanje putem različitih tipova medija, što može biti otežavajuća okolnost za okrivljenog i dovesti do oštrije kazne. Mogu da kažem da ima prostora da se neke kazne pooštre i da se uvede neke nove inkriminacije – ističe Ilić.

ŠTA KAŽE ZAKON

U objavljivanju snimaka maltretiranja učenika, prema Krivičnom zakoniku (KZ), nalaze se tri grupe krivičnih dela – zlostavljanje, neovlašćeno fotografisanje i neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka. U članu 144 KZ navodi se da onaj „ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“. Za neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka „ličnog karaktera bez pristanka lica“ koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Za zlostavljanje i mučenje, odnosno za postupanje prema nekoj osobi na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, u članu 137 KZ, predviđena je kazna do godinu dana zatvora. Međutim, drugi stav navodi da onaj ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši ili nezakonito kazni ili to učini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Nažalost, osim slučaja „Kosovo za patike“, koji je dobio sudski epilog i u kojem su glavne akterke osuđene, doduše uslovnim kaznama, do danas nije poznat slučaj da je neki učenik krivično odgovarao zbog maltretiranja i snimanja svojih vršnjaka.

Scene u kojima učenik šamara profesorku uz navijanje razreda „udari je, udari je“, seksualno iživljavanje drugarica nad nemoćnom devojčicom, slučaj kada je devojčica bila naterana od vršnjakinja da jede travu, nisu ostali ostale bez negativnog odjeka i osude javnosti. Zabeležen je i slučaj žestoke tuče dve učenice Medicinske škole na školskom odmoru u školskom dvorištu, tuča devojaka iz Hemijske škole u Novom Sadu, iživljavanje učenika sedmog razreda nad mlađom devojčicom uz bujicu psovki, a sve u dvorištu škole. Zabeležen je i zapanjujući slučaj na kojem grupa đaka skida jednog srednjoškolca i sve to snima mobilnim telefonom, ali i snimak momka koji „potpisuje ugovor“ kojim se obavezuje da će dvojici đaka svaki dan kupovati užinu za po 40 dinara.

NEOPHODNA POMOĆ STRUČNJAKA

– Takav način korišćenja mobilnih telefona spada u domen zloupotrebe modernih tehnologija – svakako prvenstveno je rečo nasilnom ponašanju. Ranije su se oni koji su činili takve stvari „hvalili“, dakle pričali drugima o svojim aktivnostima, a sada to snimaju i šalju jer im moderne tehnologije daju tu mogućnost. Čini mi se da ovakva i slična događanja jasno govore o potrebi uvođenja reda i zakonske regulative u oblasti modernih tehnologija. Dobro je da postoji zakon i da se snose odgovarajuće konsekvence, ali mislim da je toj deci neophodna i pomoćstručnjaka. Smatram da je svaki slučaj poseban jer su uzroci nasilnog ponašanja različiti – ističe Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.

Ono što, kako kaže, brine, je „ćutljiva većina“. To su oni koji takve poruke primaju, eventualno šalju dalje i prećutno suštinski podržavaju nasilno ponašanje. Zbog toga jedno od mogućih rešenja može da bude da kada saznaju za nasilje obavezno reaguju po određenoj proceduri i jave nadležnima.

– Takođe je važno da svi uče i nauče neke bitne stvari u vezi sa prevencijom nasilja: da prepoznaju šta je sve nasilje, da reaguju na određeni način, kome da se obrate i da pokažu aktivno neslaganje sa takvim oblicima ponašanja, kako da se sami odbrane od nasilja bilo koje vrste, da se odmah obrate odgovarajućim osobama za pomoć. Uloga roditelja je izuzetno velika. Ukoliko njihovo dete maltretira druge i to snima bilo bi značajno da se obrate stručnjacima. I roditelji dece koja su maltretirana treba da reaguju, da potraži pomoći pokažu detetu da nije samo i da će mu oni pružiti odgovarajuću zaštitu – poručuje Biljana Lajović.

U Evropi pod kontrolom

Ovaj izrazito negativan fenomen snimanja sopstvenog nasilja nad drugom osobom nazvan je „happy slapping“, koji se potom postavlja na Internet i šalje preko mobilnih telefona, započet je u Velikoj Britaniji. U Evropi stanje sa objavljivanjem štetnih i nedozvoljenih sadržaja na netu je skoro pod potpunom kontrolom, jer su kazne zaista oštre – čak do pet godina zatvora ili 100.000 evra. Dodatnu pomoćdržavni organi imaju u Internet provajderima, koji imaju svoja udruženja i sami obaveštavaju policiju kada se takav materijal pojavi na nekom sajtu. U Francuskoj je na snazi zakon po kojem se snimanje scena nasilja smatra zločinom ukoliko snimak nije načinio profesionalni novinar. Policiji je omogućeno i da od sajtova, kao što su Jutjub i Dejlimoušn, traži originalne izvore objavljenih video snimaka. Francuska policija je zabeležila dvadesetak slučajeva u kojima su prizori nasilja zabeleženi kamerom, ali se pretpostavlja da takvih zapisa ima mnogo više.