„Vekovima su kraljevi, sveštenici, feudalni gospodari, industrijski šefovi i roditelji isticali da je poslušnost vrlina a da je neposlušnost porok. Da bismo uveli drugo stanovište, suprotstavimo tome sledeći iskaz: ljudska istorija počela je činom neposlušnosti i nije neverovatno da će se okončati činom poslušnosti“, piše Erih From u svom poznatom eseju „Neposlušnost kao psihološki i moralni problem“.
Ovaj tekst čuvenog psihoanalitičara zajedno sa još četiri o istom i sličnim pitanjima, objavila je nedavno izdavačka kuća Gradac pod nazivom „O neposlušnosti“.
Od Adama i Eve čin neposlušnosti bio je čin slobode. Ova veza dva pojma vidi se već u podnaslovu knjige – zašto sloboda znači reći ne vlastima.
„Kao u hebrejskom mitu o Adamu i Evi, i u grčkom mitu o Prometeju smatra se da je celokupna ljudska civilizacija zasnovana na činu neposlušnosti. Kradući vatru od bogova, Prometej polaže temelje evolucije čoveka. Ljudske istorije ne bi bilo da nije bilo Prometejevog ‘zločina’. Prometej je, isto kao Adam i Eva, kažnjen zbog svoje neposlušnosti. Ali on se ne kaje i ne moli za oproštaj. Naprotiv, on ponosno kaže: ‘Radije ću biti prikovan za ovu stenu nego da budem poslušni sluga bogova'“, piše u istom eseju From, dodajući da je čovek nastavio da se razvija preko svojih dela neposlušnosti.
A šta je ta sloboda kojoj čovek teži, pita se From.
„Sloboda znači mnoge stvari mnogim ljudima. Da li pod slobodom mislimo na slobodu od – slobodu od dirinčenja, monotonije i gluposti manuelnog rada, slobodu od iracionalnog autoriteta šefa ili nadzornika, slobodu od eksploatacije? Ili pak mislimo na slobodu za: slobodu da aktivno učestvujemo u radnom procesu ili da uživamo u radu? Naš pojam slobode danas je u suštini negativan: to je sloboda od a ne sloboda za, zato što se uglavnom bavimo onim protiv čega smo a ne onim za šta smo – protiv koga treba da se organizujemo a ne za šta živimo“, ističe ovaj psihoanalitičar i filozof, čiji se tekstovi danas posmatraju kao osnovna dela političke psihologije.
From je bio povezan sa frankfurtskom školom kritičke teorije društva.
Bio je levičar i humanista, pa se tako i tekstovi u ovoj knjizi tiču socijalizma, pre svega kao suprotnosti kapitalizmu.
„Vrhovna vrednost u svim društvima i ekonomskim uređenjima je čovek; cilj društva je da obezbedi uslove za pun razvoj čovekovih potencijala, njegovog razuma, njegove ljubavi i kreativnosti; sva društvena uređenja moraju biti pogodna za prevladavanje otuđenja i obogaljenosti čoveka, i za omogućavanje čoveku da dostigne stvarnu slobodu i individualnost. Cilj socijalizma je društvo u kojem je pun razvoj svakog čoveka uslov punog razvoja svih ljudi“, piše From u eseju „Humanistički socijalizam“.
Pored Fromove knjige eseja, ova izdavačka kuće nedavno je objavila još nekoliko novih naslova od izuzetne važnosti za domaću kulturu, kako to biva kad je reč o Gradcu.
Prva među njima je „Istorija mučenja kroz vekove“ Džordža Rajlija Skota.
Ovaj kanonski tekst namenjen je onima koje zanimaju mračne istine skrivene u ljudskoj psihi.
Jedinstven prikaz tamne strane čovečanstva i ljudske bestijalnosti, obrađuje fenomen torture kroz razne epohe i kontinente, ukazujući na konstantnu prisutnost nasilja nad ljudima, ali i na šokantnu maštovitost i inovativnost u primeni metoda. Priču o torturi Skot počinje od Inkvizicije.
„Tortura je uvedena sa izričitim ciljem da se iznudi priznanje, i nju je ozvaničio papa Inokentije bulom koju je izdao 1252. Inkvizitori su sveli torturu na veliku umetnost i pokazali su tokom vekova da poseduju mnogo psihološkog uvida i znanja, jer je procedura bila fino sračunata da oslabi otpor čak i najodlučnijih i najsnažnijih ljudi“, piše autor.
Od katoličke crkve preko Britanske imperije do Kine i Japana, tortura je bila ili puki instrument iznude ili čist sadizam.
„Priznanje je značilo biti spaljen živ, a odbijanje doživotnu tamnicu ili neprekidno mučenje koje bi se završavalo smrću“, tako se u XV ratovalo protiv demonologije, tj. magije i vradžbina, veštica i vračeva.
Napisana još 1930-ih, ova knjižica bi s 20. i početkom 21. veka nažalost dobila znatnu dopunu u inovativnosti mučenja i kažnjavanju neistomišljenika.
Među novim izdanjima izdavačke kuće Gradac treba još spomenuti i „O plemenitosti i nadmoćnosti ženskog pola“ nemačkog filozofa, kabaliste, lekara, pisca Hajnriha Kornelija Agripe u prevodu s latinskog Lazara Nešića.
Autor u čijem liku su Rable, Gete, Apoliner, Tomas Man videli prototip famoznog doktora Fausta, najpoznatiji je po delu „Okultna filozofija“.
Ovaj put pred čitaocima je jedan rani spis u kome Agripa može da se sagleda pre svega kao hrišćanski teolog i religiozni mislilac, a ne okultista. Agripa ovde ustaje protiv tradicionalnog pogleda njegovog doba na ženu.
„U ovom spisu dominiraju citati iz Svetog pisma, ali njegova naročita originalnost počiva na korišćenju neoplatonističkih i kabalističkih izvora, koji o ženi govore kao o manifestaciji božanskog i počelu izvornog života. Upravo je zato žena nadmoćnija u odnosu na muškarca, naime zbog svoje bliskosti s božanskim“, piše Lazar Nešić u pogovoru knjige.
Više od samih argumenata u korist ženskog pola, koji se povremeno čine naivnim, dodaje Nešić, čitaocima je dragocenije danas promisliti o njegovoj nameri.
„O njegovoj volji da baš u tom trenutku stane u odbranu žena“, napominje Nešić.
Među novim izdanjima izdavačke kuće Gradac, su i „Jesenji listići“ – tridesetak tekstova pisca i nobelovca Andrea Žida različitog sadržaja, koji su objavljivani od 1925. do 1948. godine, zatim „Brevijar haosa“ francusko-urugvajskog filozofa, esejiste i pesnika, jevrejskog porekla Albera Karakoa, te „Jutarnja zvezda“, odlomci iz Dnevnika Ralfa Volda Emersona, filozofa, pesnika, transcendentaliste i središnje ličnosti američkog intelektualnog života 19. veka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
