Slobodan Cvejić o početku školske godine u Ribnikaru: Leto je prošlo a nije mnogo urađeno

„Deljenje bespl udžbenika u Beogradu nije diskriminacija jer su to odluke lokalnih samouprava. Kada svi dobijaju nešto isto to je dobro, jer niveliše razne razlike. Da li država treba da povede računa o tome mogu li sve lokalne samouprave da obezbede besplatne udžbenike, da. Ta stvar treba da bude regulisana na državnom nivou. I udžbenici za srednju školu treba da budu besplatni kao i smeštaj za one koji se ne školuju u svom gradu“, rekao je u Danu uživo profesor Cvejić.

On je naveo i da bi udžbenici mogli da budu i jeftiniji.

„Međutim, u eri digitalizacije apsurdno je da mi plaćamo udžbenike. Mi treba da platimo kvalitetan rad i to može da se plati jednokratno. Mi treba da imamo opciju da svi mogu da imaju dobar resurs – profesora, jer ne mogu svi to da imaju“, istakao je profesor.

Skok BU na Šangajskoj listi

Komentarišući skok univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, Cvejić je rekao da se to desilo zahvaljujući ogormnom broju naučnika u Srbiji koji su posvećeni nauci.

„Zadivljujuće je koliko ljudi, naučnika u Srbiji je posvećeno nauci. Svaka čast kolegama koje su postigle ovaj skok, da sa pozicije od 400 do 500 mesta BU sada bude između 300 i 400. I to niko ne može da umanji. Ali da bi  BU godinama bio u prvih 500, nije samo stvar pojedinaca, za to su važni neki strukutrni uslovi koji omogućavaju da ovakvi pojedinci nešto postignu. Kada bi u Srbiji postojala stabilna sistemska podrška naučnom radu siguran sam da bi još neki od univerziteta bili dobro kotirani. Najpresudnije za ovako dobar rezultat je bilo to što su naši dobri naučnici umreženi sa kolegama u inostranstvu i sarađuju, i to treba znati i to su jako važne stvari. Takođe, velika podrška iz EU fondova i SAD je takođe bila jako važna. To je omogućilo da učestvujemo u važnim međunarodnim projekitma ili da ih naši ljudi vode“, objasnio je provesor Cvejić.

On je istakao i „slabosti“ dodele sredstava za projekte iz Fonda za razvoj nauke Srbije.

„Otvori se takmičenje, novac se ne deli linearno i to je dobro jer podstičete naučnike da dalje napreduju. Dobro je i što se značajniji deo sredstava opredeljuje za određenu oblast, i to podstiče nauku da se razvije. I tako bi trebalo da bude. U Srbiji koja nema razvijenu pravnu državu i tekovinu demokratskih procesa uvek postoji rizik da uz protekciju na takvim konkursima sredstva dobijaju neki ljudi koji su bliži nekim krugovima i ta protekcija ne mora biti striktno politička. Postoje i međunarodni recezenti koji ocenjuju te projekte, ali i tu može doći do problema. Iznos sredstava koji se kroz Fond za nauku plasira nije dovoljan da se jedan ili dva univerziteta stalno kotiraju visoko i da mogu da zadrže naučnike. Kažem, za ovaj uspeh BU presudna je značaja saradnja naših naučnih radnika sa stranim univerzitetima, i naučnim centrima kao i učešće u međunarodnim projektima na kojima naši ljudi konkurišu i prolaze“, istakao je profestor Cvejić.

Nova školska godina: Nije mnogo urađeno

Govoreći o pripremama za predstojeću školsku godinu, a u kontekstu tragedije koja se desila u školi u Ribnikaru on je rekao da „da je leto prošlo, a da nije mnogo urađeno“.

„Na žalost, imam utisak da je leto prošlo, a da nije mnogo urađeno. Do raspusta se nešto i radilo, naročito za nastavnike i učenike iz Ribnikara. Ali ne vidim opravdanje što se u ovom periodu, dok je raspust, nije radilo nešto makar sa nastavnicima iz te škole, pogotovo jer su neke institucije, Društvo psihologa, Institut za mentalno zdravlje, pa čak i ta Radna grupa vlade preduzela neke prve korake ali iza kojih se trebalo nastavoto raditi dalje. Zašto se nije radilo više i bržim tempom ne znam, to je pitanje za onog ko je preuzeo odgovornost za to. Ali ja mislim da je država mogla znatno odlučnije i bolje da radi, a ne da se oslanja na volonterske grupe. To je bilo dobro u početku ali se čini da je sistemska podrška izostala“, zaključio je Cvejić.