Slobodan Kovač: Logičan izbor

– Biti selektor svoje zemlje je nešto o čemu svaki trener mašta i što sigurno najviše želi. I mnogo je sjajnih trenera kojima se ta želja nije ispunila. Meni, evo, jeste. Od stare slave se ne živi, da bi neko bio uspešan mora da ima kontinuitet… – ovako o novom trenerskom izazovu razmišlja Grbićev saborac iz vremena dok su s ostatkom trofejne generacije „skraćene“ Jugoslavije donosili medalje sa velikih takmičenja, a one jednom od retkih kolektivnih sportova bez fizičkog kontakta s rivalom donele neviđenu popularnost na našim prostorima.

Od osvajača zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2000. godine, bronze na OI 1996, trećeg mesta na Svetskom kupu 1996, kontinentalne titule 2001, druge pozicije na EP 1997, evropskog bronzanog odličja na EP 1995, srebra u Svetskoj ligi 2003. i zvanja viceprvaka na Mediteranskim igrama 1991. koji su se otisnuli u trenere, ovaj Velikogradištanac rođen 13. septembra 1967. godine napravio je najviše.

Od trenutka kada je batalio funkciju sportskog direktora u Radničkom iz Kragujevca skoro da nije prošla sezona bez uspeha. Sa pomenutim klubom je uzeo dve srpske titule, isto (plus Kup trofej) ponovio sa Halkbankom u Turskoj. Peruđi je doneo Kup Italije, a ruskom Belogorju Kup izazivača prošle sezone. Slovence je odveo na prvo Svetsko prvenstvo u njihovoj istoriji, a Iran vodio do trofeja na Azijskim igrama, plasmana na F6 Svetske lige i 6. mesta na SP. Vrlo često u nemogućim uslovima, s „malim“ ekipama i skromnim budžetima, pod „kapom“ nerealnih i hirovitih predsednika, što daje dodatnu težinu nagradama za najboljeg trenera Srbije (2008, 2009, 2010. godine) i Italije (2013, 2014).

Na ponos bivšeg profesora fizičkog vaspitanja Bate Živkovića, na čiji nagovor je davno stao iza mreže. Čuveni Boba nikada nije krio da je najviše naučio od starijih srpskih kolega, da mlađe među njima ubira za saradnike u stručnim štabovima, da je nekada previše temperamentan u komunikaciji sa igračima, puni im glave s mnogo informacija, tera ih da razmišljaju… Glasno kritikuje i javno hvali, kao kada je svojevremeno gazdu Peruđe ubedio da samo Nikola Grbić može da nastavi trenerski posao tamo gde je on stao, iako je bio bez iskustva.

Na novom radnom zadatku od njega se očekuju vredan rezultat na dolazećem prvenstvu Evrope i plasman na Olimpijske igre u Tokiju 2020, pa će sledećih meseci imati manje vremena za pecanje, nadziranje karijere vrlo talentovanog sina Davida i zajedničke trenutke sa suprugom Tanjom Bilbijom, inače bivšom odbojkašicom koja je kao članica zagrebačke Mladosti i užičkog Jedinstva uzela (po) sedam državnih titula i Kupova, a sa prvim klubom osvojila i Ligu šampiona.