Slobodan Kovač: Nedovoljno dobar

Kovač je preuzeo odbojkašku reprezentaciju u avgustu 2019. godine i samo mesec dana kasnije osvojio zlato na Evropskom prvenstvu.

Ipak, čelnici Saveza procenili su da naš nacionalni tim u prethodne dve godine nije ostvario ono što je bio cilj. Moglo bi se reći da u odluci da se selektor smeni nema ništa sporno, ali, način na koji je to urađeno bio je, po našem običaju, traljav i nevešt. Kako Kovač tvrdi, odluku Saveza najpre je saznao od Marka Podraščanina, reprezentativca Srbije, a pre njega su informaciju o njegovoj smeni imali i treneri mlađih reprezentativnih kategorija.

– Napravili smo odličan rezultat pre dve godine. Bilo je uspona i padova, treba svako da preuzme odgovornost. Ovo nisu bile pune dve godine rada, pošto je prošla cela godina bila problematična zbog korona virusa. Nisam zvao Savez da budem selektor, oni su mene. Ostaje gorak ukus u ustima, ali svako nastavlja svojim putem. Radiću najbolje što znam, pokušaću da se nametnem negde drugde. Bila mi je velika čast od prvog trenutka da budem selektor, dao sam sve od sebe – izjavio je Kovač nakon što je objavljena odluka da više neće sedeti na klupi Srbije.

Slobodan Kovač ima besprekornu igračku i trenersku karijeru. Rođen je 13. septembra 1967. godine u Velikom Gradištu, gde je i počeo da igra u VGSK. Potom je u Jugoslaviji nastupao još i za Kolubaru iz Lazarevca, Student Vazduhoplovstvo iz Mostara i novosadsku Vojvodinu.

Nakon toga sledi inostrana karijera koju je najvećim delom proveo u Italiji, gde je igrao za Đoju del Kole, Lube Mačeratu, Taranto, Anjone i Molfetu. Takođe je igrao u Grčkoj za Aris iz Soluna, zatim u Iranu za Urmiju, u Kuvajtu za Kazmu, a pred kraj karijere je odigrao i jednu sezonu za Radnički iz Kragujevca.

Bio je član zlatne generacije odbojkaša koja je upisala našu zemlju u red velesila u ovom sportu. Osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju i bronzu na OI u Atlanti, a ima bronzu i srebro sa evropskih šampionata.

I kao trener je postizao uspehe svuda gde je radio. Debitovao je u kragujevačkom Radničkom sa dve titule prvaka Srbije, a zatim osvajao trofeje i sa turskom Halkbankom, Peruđom i ruskim Belogorjem.

U martu 2014. je postao selektor Irana i sa ovom selekcijom stigao do 6. mesta na Svetskom prvenstvu, a 2017. je postao selektor Slovenije i u naredne dve godine došao do četvrtfinala Evropskog prvenstva i plasmana na Svetsko prvenstvo, prvi put u istoriji slovenačke odbojke.