„Skoro svaka inicijativa sasečena u korenu“: Slobodan Prvanović za Danas o radu skupštinskog Nadzornog odbora za izbornu kampanju

Slobodan Prvanović ističe da je predložio niz izmena i samog zakona, proširenje ovlašćenja Odbora ali i drugačiji sastav samog tela, koji će se naći u završnom dokumentu, ali nije optimista da će ti predlozi proći Skupštinu, imajući u vidu dosadašnju praksu i rad na ovoj poziciji.

– Smisao Nadzornog odbora, tela koje treba da ima korektivni element je da brine o korektnosti i kvalitetu izborne kampanje u svakom njenom aspektu. Međutim, prvi put da su u Odboru bili i predstavnici koje su delegirale opozicione poslaničke grupe, dok su ranije delegati vlasti bili sami. Sada je prvi put da su sastanci bili neizvesni, dramatični na momente, da se diskusija vodila ponekad i vrlo žučno. Na neki način smo im razbili koncepciju, jer su ranije praktično bili indolentni, a najbolji dokaz za to su izveštaj ODIHR-a i izveštaj Nadzornog odbora od prethodnih izbora. Tu se vidi kolika je ogromna razlika šta je ODIHR primetio šta su nedostaci tih izbora i zapravo ničeg nekorektnog, nekvalitetnog, neegularnog u izveštaju odbora. Oni su imali jedan ležeran stav, nit su šta čuli nit su šta videli. Dakle, mi smo se najviše bavili inicijativama, nas troje koji smo predstavnici opozicionih poslaničkih grupa, dok sa druge strane, od sedmoro predstavnika vlasti, nismo imali ni jedan jedini predlog, sugestiju, inicijativu, već samo razvodnjavanje, opstruiranje i odbijanje onog što smo mi predlagali, sumira sastanke Odbora Prvanović.

Uprkos borbi troje naspram sedam, kaže naš sagovornik, skoro svaka inicijativa sasečena je u korenu.

– One bitne koje bi imale neke veće posledice na izbornu kampanju, one koje su mogle da koriguju neregularnosti su bile odbijene. Neke su bile prihvaćene, pri čemu do maksimuma razvodnjene i efekat je bio nikakav. Ako Odbor nema taj korektivni element, onda ne služi ničemu. Ne služi on da daje blanko potpis da je sve bilo u redu. Mi smo tu indirektno predstavnici i zastupnici građana Srbije i ako građani nisu osetili da smo im obezbedili što korektnije izborne uslove, onda ništa i nismo uradili. Nismo mi tu da vrtimo palčevima i da ćaskamo o politici, kako je ranije bilo, navodi Prvanović.

S obzirom na to da je u ovom sazivu bilo četiri člana iz prošlog, Prvanović je predložio da nijedan od njih ne bude predsednik Odbora „jer su pokazali da nisu dorasli toj ulozi“.

– Predložio sam da kandidat opozicije bude kandidat. Naravno, izglasan je Svetislav Goncić, koji je bio i u prethodnom sazivu predsednik. To je bio sam početak koji nije fundirao kako će ići dalje. U vezi s tim, na poslednjem sastanku sam predložio, da se u okviru završnog izveštaja nađe ideja da za naredni Odbor bude pet predstavnika vladajućih stranaka, pet predstavnika opozicionih, bez ikakvih predstavnika Vlade i da kao 11. član bude onaj ko bi imao „zlatni glas“ a to bi mogao da bude predsednik Upravnog suda, dakle neko ko je ekspert za pravo i ne bi trebalo da je politički angažovan ili umešan u politički život Srbije, tako da niko ne može tek tako da preglasava druge, kao što smo sada imali slučaj, ističe Prvanović.

Glavni problem oko kog je najviše trvenja bilo na sastancima, bio je koja su ovlašćenja Odbora, šta on može i sme da radi.

– Predstavnici vlade i vladajuće stranke smatrali da mi nit šta smemo, nit je šta u našoj nadležnosti, nit se šta nas tiče, niti možemo bilo šta. Prosto, očekivali su da rade kao i ranije. Mi iz opozicije smo predlagali razne stvari koje su išle u prilog korekciji kampanje na nekim mestima, uočavajući problematične situacije, da se unapredi, da se isprave neki propusti. Tako na primer, veliki problem u početku kampanje je bio taj što opozicione izborne liste nisu mogle da dođu do prostorija gde bi predstavile svoj program po Srbiji. Ja sam insistirao da intervenišemo, naravno, to je ublaženo i razvodnjeno od strane kolega te smo na kraju samo izdali neko saopštenje, od kog nikakve praktične koristi nije bilo, priča Prvanović.

Na drugoj strani bio je problem što smo se suočili sa neravnopravnim učešćem izbornih lista u smislu predstavljanja na elektronskim medijima, pogotovu ovim sa nacionalnim pokrivanjem.

– Naravno, javni servis je zbog zakonskih odredbi morao da omogući predstavljanje svim izbornim listama, te su oni odradili zakonsku obavezu onako kako su morali. Ali druge televizije sa nacionalnim pokrivanjem nemaju tu zakonsku obavezu, te je praktično bilo na njihovu volju koliko će omogućiti predstavljanje listama. Tu smo se pozivali na nalaze Birodija i drugih posmatrača koji ukazuju na tako nešto, ali kolege koje su predstavljale vladajuće stranke nisu imale poverenja u izveštaje Crte ili Birodija, navodi Prvanović i dodaje da je tim povodom uzalud tražen sastanak sa predstavnicima REM-a.

Praktično se, kako kaže, rad sveo na nekoliko pritužbi par stranaka i nevladinih organizacija, i tri člana Odbora.

– Gubili smo vreme oko toga da li mi kao članovi Nadzornog odbora možemo nešto da predlažemo, uočavamo, i tražimo da se Odbor izjasni. Konkretno, ja sam 13 puta tražio da se osudi nezakonito postupanje predsednika Republike jer je direktno kršio zakon. Naime, po jednom od članova Zakona o predsedniku republike, on je dužan da poštuje odredbe Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije, koji eksplicitno kaže da javni funkcioner ne sme da se bavi političkom agitacijom ni u korist ni na štetu neke političke opcije, što je on najdirektnije kršio. Kad god bi se raspravljalo o tome, uvek su potezali argumente da mi nismo nadležni, pa da ne piše u zakonu da mi možemo da se obratimo sudu ili Agenciji… Pa su insistirali na striktnom pridržavanju zakonskih odredbi koje regulišu rad Odbora, koje su same po sebi napisane tako da mogu da se tumače da mi nemamo nikakva ovlašćenja ili da imamo ogromna ovlašćenja, pri čemu je jedan od kolega je insistirao da se doslovce pridržavamo toga što tamo piše. A opet, isti kolega je prekjuče tražio da se ne držimo doslovno slova zakona nego da tumačimo zakon, jer je prvi put raspravljano o nečemu što je inicirala stranka na vlasti, što pokazuje nedoslednost u pristupu, ističe Prvanović.

Podsetimo, Odbor je nedavno raspravljao o pritužbi predsednika SNS Miloša Vučevića da su Nova, Danas i N1 prekršili izbornu tišinu. Ipak, doneta je iznenađujuća odluka da se ta žalba odbije, odnosno preusmeri na druge nadležne institucije i organe. To je gotovo jedini put da je Odbor doneo odluku koja ne ide u korist vlasti.

– Jedan od predloga je bio i da se donese interni dokument u kom bi se definisalo šta je to funkcionerska kampanja, da se ne bi proizvoljno tumačilo. Na osnovu koga ćemo kao filter da propuštamo ponašanje državnih funkcionera i službenika. Taj tekst sam napisao, posvetio sam mu dve ili tri nedelje da bude maksimalno korektno urađen, i to je naravno odbijeno. I svih ovih 13 puta koje sam predlagao o nastupima predsednika Republike, sve je to odbijeno, navodi Prvanović.

Predloženo i da se izbori proglase neregularnim

Predloženo je i da se izbori proglase neregularnim, u aspektu izborne kampanje, ali je i to odbijeno, uz argument da izbori još nisu završeni.

– Iako je završena izborna kampanja, kojom se mi bavimo. U redu, sada kada RIK proglasi završenim izbore, nakon toga ću opet tražiti isto. Jer smatram da su ovo bili najneregularniji izbori u istoriji Južnih Slovena. Naravno, opet očekujem negativan ishod, završava Prvanović.