Albanski kralj Zogu započeo je asimilaciju nealbanskog stanovništva 20-ih godina prošlog veka, što je kasnije nastavio i komunistički vođa Enver Hodža, koji je 1966. svim nealbancima ukinuo pravo na veru, naciju i svaki kontakt s maticom. Vasilika Laci iz nevladine organizacije Civil Rights Defenders u Tirani, kaže za Danas da se posle pada komunizma stanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda u Albaniji popravlja, „ali još mnogo toga može da se uradi, posebno na polju kulturnih i jezičkih prava“.
U poslednjem izveštaju Hjuman Rajts Voča o stanju ljudskih prava u svetu za 2012, nema podataka iz Albanije. Povodom stanja ljudskih prava u ovoj zemlji, nekoliko puta je prošle godine reagovao Amnesti Internešenal, tražeći od albanske vlasti, između ostalog, da poštuje prava bivših političkih zatvorenika, kao i da prekine da diskriminiše Rome.
Ako je suditi po izjavama vlasti u Tirani, Vlada je odlučna da ispuni sve uslove za ulazak u Evropsku uniju, pa tako i u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Albanija još nije dobila status kandidata za članstvo u EU. Procenjuje se da u ovoj zemlji živi oko 10 odsto manjinskog stanovništva – Grka, Makedonaca, Srba, Crnogoraca, Vlaha i Roma. „Najlošije uslove za život imaju Romi, dok se Grci najglasnije bore za svoja prava“, kaže Vasilika Laci.
Ljudska i manjinska prava, prema njenim rečima, „baš kao i u čitavom regionu, ni u Albaniji nisu na zavidnom nivou“. Osim etničkih manjina, najviše su ugrožene, dodaje ona, osobe sa smetnjama u razvoju, zatim žene, LGBT populacija, osobe sa invaliditetom, pojedina deca…
Albanska vlada je 1994. donela predlog zakona kojim je i dalje trebalo da se kriminalizuje homoseksualnost, i to sa maksimalnom kaznom zatvora na tri godine. Ipak, uz međunarodnu intervenciju, donošenje ovog zakona je sprečeno. Lacijeva ističe da bi prva Parada ponosa u Albaniji trebalo da bude održana u oktobru ove godine. Ona smatra da policija neće zabraniti ovaj skup, a ne očekuje i da će biti nasilja.
Kada je reč o slobodi medija, prema poslednjem izveštaju Reportera bez granica (RSF) iz januara ove godine, Albanija se nalazi na čak 102. mestu. Naša sagovornica ističe da je ova zemlja „jedna od najgorih“ u regionu po slobodi izražavanja. „Medije kontrolišu vlasnici, političke partije… Nema regulatornih tela koja bi pratila etičnost u novinarstvu, lako se nađe posao, ali isto tako lako i izgubi, a postoji i urednička cenzura“, objašnjava Lacijeva.
U junu će biti održani parlamentarni izbori u Albaniji. Prema mišljenju naše sagovornice, održavanje izbora je jedan od glavnih razloga rasta populističke retorike među albanskim političarima, kao što su izjave premijera Saljija Beriše o stvaranju „Velike Albanije“ i „albanofobije u Srbiji“. „Godinama unazad izbori u Albaniji nisu bili regularni. Nameštani su i njima je manipulisano. Iako slobodni izbori izgledaju kao san, mi se nadamo da će ih ove godine biti“, navodi Lacijeva.
Sagovornica Danasa podseća na protest opozicije u Tirani pre dve godine, tokom kojeg su četiri osobe izgubile život, a osumnjičeni, koji su pobornici vlasti, još nisu osuđeni. „Građani smatraju da se njihov glas više ne čuje, da protesti nemaju više svrhu“, ukazuje Lacijeva.
Rasrbljeni Srbi
U Albaniji sada živi oko 30.000 Srba i Crnogoraca, ali većina njih ne nosi srpska imena i prezimena, već albanska. Za srpske interese u Albaniji bore se udruženja „Jedinstvo“ i „Rozafa-Morača“. Oktobra prošle godine, premijer Salji Beriša, nakon sastanka s ministrom spoljnih poslova Srbije Ivanom Mrkićem, rekao je da je vreme za novo i pozitivno poglavlje u odnosima dve zemlje. Međutim, uklanjanje spomenika OVPMB u Preševu ponovo je „poljuljalo“ veze Beograda i Tirane. Beriša je u dva navrata izjavio da je uklanjanje spomenika „još jedan znak besperspektivne albanofobije koja je trenutno dominantan trend u Beogradu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.